„Populizam Tita sa Temua“ ne rešava probleme, poručuju sindikalci
Prosvetni radnici novu školsku godinu dočekuju sa starim problemima i novim strahovima. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje „bolne reforme“ za one koji, kako kaže, gledaju da im prođe dan, a da ništa ne urade. Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) upozorava da se iza reformskih najava krije pokušaj dodatnog disciplinovanja jednog od sistema koji se poslednjih meseci otvoreno suprotstavljao vlasti.
Od mogućnosti oduzimanja nastavničke licence zbog obustave rada, preko smanjivanja uticaja roditelja u školama, do različitih jubilarnih nagrada u zavisnosti od sindikalne pripadnosti, NSPRS tvrdi da se položaj prosvetnih radnika dodatno pogoršava upravo u trenutku kada bi država, posle višemesečne krize u obrazovanju, trebalo da pokušava da vrati njihovo poverenje.
Dodatno ih je razbesnela Vučićeva izjava da su pojedini zaposleni u prosveti navikli da im „prođe dan“, da uglavnom ništa ne urade, a razmišljaju kako da imaju veća primanja. Predsednik je istovremeno rekao da država mora da obezbedi bolje plate, škole i programe.
Odgovor sindikata bio je žestok. Vučićeve reči ocenili su kao uvredu za prosvetne radnike, uz tvrdnju da je upravo vlast napravila sistem u kojem su obrazovanje i nastavnici izgubili društveni i materijalni status. Njegovu politiku nazvali su „populizmom Tita sa Temua“, upozoravajući da bi najavljene reforme mogle dodatno da isteraju iz škola mlade i stručne ljude.
Ipak, iza efektnog sindikalnog odgovora krije se mnogo ozbiljniji sukob.
U njegovom središtu su predložene izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Jedna od najspornijih odredbi, prema tumačenju NSPRS-a, otvara mogućnost da nastavnik zbog obustave nastave ostane bez licence i tako praktično izgubi pravo da radi svoj posao.
Sindikat se protivi i promenama koje bi, kako tvrdi, smanjile uticaj roditelja na upravljanje školama i izbor članova školskih odbora.
Posebno kritikuju način na koji je sprovedena javna rasprava o zakonskim izmenama. Trajala je samo 20 dana, usred sezone godišnjih odmora, uz jednu tribinu sa ograničenim brojem učesnika i bez prisustva medija. NSPRS tvrdi i da su učesnicima na ulazu oduzimani mobilni telefoni.
Njihova ocena je da predložene izmene otvaraju prostor za uklanjanje kritičara iz prosvete, ograničavanje uticaja roditelja i otežavanje učeničkog organizovanja. Ako budu usvojene u predloženom obliku, upozoravaju, škole bi mogle još brže da ostaju bez kvalitetnih nastavnika, dok bi se umesto stručnosti i kritičkog mišljenja „nagrađivali poltronstvo i pokornost“.
Da pitanje pokornosti nije samo politička metafora, sindikat pokazuje i na primeru jubilarnih nagrada.
NSPRS je pozvao škole da zaposlenima isplaćuju jednake iznose bez obzira na sindikalnu pripadnost, nakon što je Apelacioni sud u Novom Sadu pravosnažno presudio u korist njihovog člana. Posebnim kolektivnim ugovorom bilo je predviđeno da članovi reprezentativnih sindikata dobijaju punu jubilarnu nagradu, dok ostali zaposleni dobijaju polovinu.
Sud je, međutim, ocenio da jubilarna nagrada pripada zaposlenom zbog godina rada kod poslodavca i da njen iznos ne može zavisiti od toga čiju sindikalnu knjižicu ima.
Zato se, pred još jedan 1. septembar, problemi srpske prosvete više ne mogu svesti samo na plate. Vodi se bitka za materijalni položaj nastavnika, ali i za pravo na protest, licencu, uticaj roditelja, jednaka prava zaposlenih i mogućnost da se sistem kritikuje bez straha od posledica.
„Tito sa Temua“ možda jeste efektna sindikalna dosetka, ali ono na šta NSPRS upozorava nije nimalo smešno. Ako nastavnik mora da bira između poslušnosti i egzistencije, pitanje više nije samo koliko vredi njegov rad, već koliko mu je još dozvoljeno da govori.
Još uvek nema komentara.