Srbiju decenijama muči odliv mozgova, odnosno odlazak mladih, talentovanih i pametnih ljudi u inostranstvo. Taj fenomen je, s godinama, prerastao u masovnu emigraciju, onih koji traže bolji život, sigurne poslove i prilike koje se ne propuštaju, nažalost, daleko odavde.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku i popisa iz 2022., kažu da je Srbija za samo 11 godina izgubila skoro 500 hiljada stanovnika, odnosno oko 7%, a u poslednje tri, procenjuje se da van zemlje živi između 15% i 20% ljudi rođenih u Srbiji. Gubitak nije samo broj, već ogroman “minus” humanog kapitala, koji ekonomski razvoj naše zemlje vraća nazad.
Koliko nas odlazi „trbuhom za kruhom“
Godišnje iz Srbije odlazi između 30 i 60 hiljada ljudi, uglavnom mladih, kažu procene Organizacije za svetsku saradnju i razvoj. Prosečna starost ljudi u Srbiji je, prema poslednjem popisu, skočila na 43,8 godina, što nas svrstava među najstarije nacije u Evropi. Godinama smo pri dnu liste Svetskog ekonomskog foruma po kapacitetu za zadržavanje talenata, što znači da konstatno gubimo ljude u oblastima, kao što su IT, zdravstvo ili nauka.
Zanimljivo je istraživanje Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, koje ukazuje na blagi priliv visokoobrazovanih u periodu od 2015. do 2019., uglavnom zbog „eksplozije“ IT sektora, ali to ne poništava masovni odlazak srednje stručne spreme, koji direktno ugrožava tržište rada.
Godišnje, neto gubitak, odnosno razlika između onih koji odu i onih koji se vrate, iznosi oko 15 do 20 hiljada ljudi. Prema Alternativnom izveštaju o položaju mladih iz 2023., čak 49% mladih planira da se iseli iz zemlje. Kao glavne razloge navode bolji standard i to što žele dostojanstven život i sistem koji funkcioniše.
Sve starija slika Srbije
Odlazak mladih menja demografsku sliku na gore, tačnije ubrzava starenje nacije. Srbija ima nizak nivo fertiliteta, tačnije 1,63 deteta po ženi, a prema podacima iz 2022. godine, što je daleko ispod nivoa koji nam je dovoljan za prostu ”zamenu generacija”.
Ruralna područja, naročito u južnoj i istočnoj Srbiji, brzo ostaju bez stanovnika, što dovodi do „pustošenja“ čitavih regija, a istovremeno do preterane urbanizacije ka Beogradu ili inostranstvu.
Koeficijent zavisnosti starih takođe raste. Sve manji broj radno sposobnih ljudi mora da izdržava sve veći broj penzionera, što opterećuje i penzioni i zdravstveni sistem.
Posledica gubitka mladih i obrazovanih ljudi je manjak radne snage, u važnim oblastima. Prema studiji Westminster fondacije za demokratiju, godišnji ekonomski gubici, zbog odlaska mladih ljudi iz zemlje, nisu zanemarljivi. To je direktan gubitak uloženog novca u njihovo obrazovanje i indirektan gubitak u BDP-u, koji bi ostvarili da su ostali u zemlji.
Ovako Srbija, i pored silnih obećanja za “bolje sutra”, ostaje jedna neperspektivna zemlja, bar tako kažu podaci. Odliv mozgova menja strukturu stanovništva, čini je starom i neproduktivnom.
Nisu samo plate problem, tu je i podrška povratnicima, obrazovanje, kao i suštinsko vraćanje vere u kvalitet institucija. Srbija, bez toga, ostaje država koja stari i ekonomski stagnira.
Još uvek nema komentara.