Kako se građani Srbije „isključuju“ da bi preživeli svakodnevicu
Više od dve trećine građana Srbije svakodnevno praktikuje neki vid eskapizma, najčešće nesvesno, kao odbrambeni mehanizam protiv nakupljenog stresa. Rezultati istraživanja „Istina o eskapizmu“, agencije McCann Beograd, otkrivaju da za naše ljude beg od realnosti nije luksuzno putovanje, već nasušna potreba koja se zadovoljava kroz male, dostupne rituale poput ispijanja kafe, kupovine sitnica ili trenutaka tišine. Dok svet ulaže milijarde u beg od stresa, Srbija kupuje trenutak mira koji služi kao emocionalni „reset“ neophodan za nastavak borbe sa obavezama.
Brojke koje nam mere umor
Istraživanje pokazuje da je želja da “predahnemo” univerzalna, ali su načini na koje to radimo specifični i uslovljeni novcem.
Dok globalno tržište eskapizma vredi skoro 10 milijardi dolara i u većini se oslanja na putovanja, u Srbiji je struktura “budžeta za beg“ potpuno drugačija.
39% odlazi na odeću i lifestyle proizvode
17% se troši na kozmetiku i negu
16% na ritual uživanja u kafi
11% na hranu i piće
10% na medijske sadržaje
Svega 2% ispitanika u Srbiji može sebi da priušti putovanje kao vid eskapizma.
Marko Braković, psihoteraput i pisac, za Naš portal objašnjava da eskapizam u našem društvu nije hir, već logičan odgovor na realnost.
“Činjenica da samo 2% ljudi bira putovanja kao beg nije stvar manjka želje, već surove ekonomije. Mi smo siromašna država i narod, nemamo para, te smo primorani da mir nađemo u malim stvarima. Živimo u iscrpljujućim okolnostima gde su kafa, kozmetika ili nova odeća dostupni ventili“.
Učestalost ovih trenutaka je visoka, 21% građana svakodnevno traži izlaz iz rutine, dok dodatnih 22% to čini nekoliko puta nedeljno. Čak 91% ljudi širom sveta priznaje da im je povremeni beg neophodan, a u Srbiji je “izduvni ventil“ za trećinu populacije koja se izjašnjava kao psihološki ranjiva.
Žene žele regeneraciju, muškarci izolaciju
Zanimljiv deo istraživanja je razlika u načinu na koji polovi doživljavaju stres i odmor.
Žene najčešće beže od unutrašnjeg pritiska, kućnih obaveza, porodične rutine i mentalnog tereta organizacije života. Njihov beg je socijalan ili usmeren na negu, kafa sa prijateljicom, trenuci za sebe ili, jednostavno, tišina. Za njih je eskapizam način da se regenerišu.
Muškarci beže od spoljnih nadražaja, politike, saobraćajne buke i toksičnog okruženja. Njihov metod je fizička izolacija. Zato biraju hobije kao što su pecanje, gejming, odlazak u prirodu ili trening, sve gde mogu da budu sami sa sobom.
“Dok se žene često okreću ulepšavanju, delom zbog duboko ukorenjenih društvenih uloga, a delom jer im je to postao lični prostor za negu, muškarci biraju izolaciju. Njihove uloge, rudara, vojnika, inženjera ili menadžera, fizički su i mentalno iscrpljujuće, pa je povlačenje u osamu njihov vid preživljavanja”, kaže Marko Braković.
Zanimljiva je i činjenica da digitalni svet nije glavno mesto za beg, već istraživanje otkriva snažan trend digitalnog detoksa. Tehnologija je postala izvor pritiska, a ne sredstvo za opuštanje. Čak 79% ispitanika u Srbiji aktivno pokušava da razvije „oflajn“ hobije.
Ono što ruši stereotipe jeste podatak da oko 82% pripadnika Gen Z povremeno oseća potrebu da pobegne od tehnologije, što govori da „isključivanje mozga“ sve češće podrazumeva i isključivanje rutera.
Eskapizam alat za preživljavanje
U Srbiji “beg” ne znači neodgovornost ili izbegavanje problema. Ispitanici ga opisuju kao jedini način da se resetuju dovoljno da mogu da nastave dalje. To je način da kratko zaboravimo na brige i oporavimo se mentalno.
Za brendove i kompanije, ovi podaci su putokaz. Potrošači ne traže samo proizvod, traže trenutak olakšanja, slobode i promene perspektive. A mali rituali postaju osnova mentalnog zdravlja.
Još uvek nema komentara.