Trend koji ne prolazi, ali se menja: Četrdesete najteže godine života

Osećate se iscrpljeno, preopterećeno i kao da ste razapeti na sto strana. Ako ste u kasnim tridesetim ili četrdesetim godinama, niste sami. Podaci iz više zemalja sveta pokazuju da zadovoljstvo životom dostiže najnižu tačku upravo u tom periodu. Dobrodošli u „midlife squeeze“, fazu koju psiholozi nazivaju i „U-kriva sreće“. Trend postoji, ali se i menja. 

Nedavna objava na društvenim mrežama izazvala je lavinu komentara, jer je precizno opisala osećaj mnogih ljudi u četrdesetim godinama.

Istraživanja ekonomiste Davida Blanchflowera nedvosmisleno pokazuju da ljudsko zadovoljstvo životom, bez obzira na kulturu, ekonomiju ili geografski položaj, prati sličan obrazac.

U ranim dvadesetim godinama, sa puno snova, energije i relativno malo obaveza, osećamo se najsrećnije. Kako ulazimo u tridesete i četrdesete, nivo zadovoljstva počinje da opada. Najniža tačka se globalno beleži oko 47.2 godine starosti. Nakon pedesete godine, kriva počinje ponovo da raste, i mnogi ljudi u poznijim godinama prijavljuju visok nivo životnog zadovoljstva, često veći nego u mladosti.

Međutim, noviji podaci pokazuju da se taj obrazac polako menja, u mnogim zemljama Zapada i globalno među mlađim generacijama. Mladi odrasli, posebno Gen Z, prijavljuju najniže nivoe sreće i najviše problema sa mentalnim zdravljem. Umesto U-oblika, kriva sreće postaje rastuća sa godinama ili bar bez onog dubokog pada u sredini života.

Ovo je globalni pomak koji je počeo oko 2015. – 2017. godine. To ne znači da „midlife squeeze“ više ne postoji, on i dalje pogađa ljude u 40-im i 50-im godinama, zbog odgajanja dece, pritiska posla, starih roditelja i sopstvenog tela, ali mlađi su sada toliko pod stresom da je čitava slika pomerena.

Ray Dalio, poznati investitor, ovu fazu naziva „midlife squeeze“  ili „kompresija života u srednjim godinama“. Ljudi u ovom periodu nalaze se u takozvanom „generacijskom sendviču“.

Deca su u uzrastu kada su im potrebna najveća ulaganja, finansijska za školovanje, emotivna za odrastanje. Istovremeno, od nas se na poslu očekuje da smo u punom zamahu, da vodimo timove, preuzmemo odgovornost i radimo prekovremeno. Mnogi ljudi rade preko 60 sati nedeljno, ne iz ambicije, već da bi platili troškove života i obezbedili budućnost porodici.

Naši roditelji ulaze u godine kada im je sve više potrebna vaša pomoć, kako emotivna, fizička, često i finansijska. Briga o njima dodaje još jedan sloj odgovornosti koji iscrpljuje.

To je i vreme kada se suočavamo sa sopstvenim izborima, propuštenim prilikama i nerealnim očekivanjima iz mladosti. Mnogi tada gube kontakt sa sopstvenim željama, a umesto toga imaju osećaj da ih sve guši.

Ključno je da pritisak prepoznamo na vreme i prihvatimo ga kao fazu. Nije reč o ličnom neuspehu, već o univerzalnom iskustvu.

Postoji više načina za pripremu. Pre svega, normalizujte osećanja. Svest o tome da se mnogi osećaju slično može da smanji osećaj izolovanosti i krivice.

Pronađite ventil za sebe. I kada deluje nemoguće, kratak predah puni baterije. Da li će to biti hobi, fizička aktivnost ili kratak odmor, nije važno, bitno je da “radi”.

Zdravlje iznad svega. Nivo hormona opada, a stres uzima danak. Kvalitetan san, redovna fizička aktivnost i uravnotežena ishrana postaju nužnost.

Naučite da kažete „ne“ obavezama koje vas preterano iscrpljuju, bilo na poslu ili u privatnom životu.

Potražite podršku, ukoliko vam je potrebna. Razgovarajte sa partnerom, prijateljima, ili potražite stručnu pomoć ako osećate da je teret prevelik.

Prepoznajte i prihvatite ovu fazu kao prvi korak ka njenom prevazilaženju. Budite pažljivi prema sebi, jer najbolje tek dolazi.