Ekskluzivni intervju sa kineskim disidentom Čou Fengsuom: Režim Pekinga više ne poznaje granice, vidim ga i u Srbiji (VIDEO)

Njegovo ime je 1989. godine bilo ispisano na vrhu najmračnije liste kineskog režima. Od studenta fizike do poternice „broj 5“, Zhou Fengsuo je bio mozak logistike na Trgu Tjenanmen i čovek koji je u svetu bez interneta koordinisao pokret koji je uzdrmao temelje najmnogoljudnije diktature sveta. Danas, dok srpski studenti blokade sa ulica sele u izbornu listu, Zhou za Naš portal povlači paralelu između pekinškog proleća i balkanskog otpora.

Danas, decenijama nakon što su tenkovi zaustavili njegovu generaciju, Zhou pažljivo prati nove oblike otpora širom sveta. Njegova perspektiva dolazi u trenutku kada studentski pokret u Srbiji prolazi kroz specifičnu transformaciju: od blokiranih fakulteta i ulica do jasnog zahteva za izborima i formiranja sopstvene izborne liste.

Kada se njegovo ime pojavilo među 21 najtraženijim liderom protesta, život Zhou Fengsuoa se promenio preko noći. Iz anonimnosti amfiteatra zakoračio je u centar državne potrage koja je trajala danima. Cena njegove slobode bila je nezamislivo visoka i lična. Nakon što je pobegao iz Pekinga, policiji ga je u rodnom Xi’anu prijavio sopstveni brat, podležući neizdrživom pritisku i strahu koji je režim posejao među porodicama disidenata. Usledilo je hapšenje koje je prenosila nacionalna televizija, a potom i godinu dana u mraku zloglasnog zatvora Qincheng.

„Bio je to šok, naravno. Znao sam tačno šta to znači, postao sam neprijatelj moćne države. Ali istovremeno, osećao sam ponos. Taj režim je počinio najgori masakr dok je ceo svet gledao. Od tog trenutka, ja sam glas onih koji su ućutkani i to je dužnost koju nosim već 37 godina“, kaže Zhou za Naš portal.

Često zaboravljamo da su događaji u Pekingu u junu 1989. bili varnica koja je najavila pad gvozdene zavese u Evropi. Zhou otkriva da uticaj nije bio samo simboličan, već gorivo za demonstrante koji su nekoliko meseci kasnije rušili Berlinski zid.

„Tek kasnije sam saznao koliki je bio naš uticaj. Demonstranti u Istočnoj Nemačkoj su nosili transparente sa kineskim simbolima za demokratiju neposredno pre pada Zida. U Poljskoj su ljudi izlazili na izbore znajući šta se desilo na Tjenanmenu. Ako želite da znate šta bi Kina bila danas da smo mi pobedili, samo pogledajte Tajvan, to je ta vizija slobode koju smo branili.“

Put od trga do egzila vodio je kroz zloglasne zatvorske ćelije. Zhou se priseća tromesečnog mučenja, neprekidno vezanih ruku i tame, ali ističe da ga represija nije ućutkala, već je postala izvor njegove snage u egzilu. Danas, kao lider organizacije Human Rights in China, on upozorava da se metode kontrole koje je iskusio sada izvoze širom sveta, uključujući i Balkan.

„Kineski režim više ne poznaje granice. Video sam svojim očima kineske radnike ovde u Srbiji; rade u ekstremnim situacijama i zaneme čim osete da neko postavlja pitanja. To je sistem koji Kina izvozi. Tehnologija nadzora i digitalna cenzura postali su ‘moderni tenkovi’ protiv kojih se mladi danas bore. Ipak, ja se i dalje osećam kao onaj čovek koji stoji ispred tenka i odbijam da pokleknem.“

Poseban fokus Zhou stavlja na trenutnu situaciju u Srbiji, gde studenti energiju sa ulice pokušavaju da pretoče u institucionalnu moć kroz izbore. Za njega, to je korak koji njegova generacija nije stigla da napravi.

„Pratim proteste u Srbiji i duboko poštujem hrabrost tih mladih ljudi. Naučiti kako se pobeđuje na izborima je ključno. Mi smo 1989. sanjali o izborima, čak sam ih i organizovao na nivou studentske unije i to je bio najsrećniji trenutak za sve nas. Želim studentima u Srbiji da postanu prava politička moć. Izazov je ogroman, ali to je put ka stvarnoj promeni“, zaključuje Zhou.

U nastavku pogledajte kompletan video intervju sa Zhou Fengsuo, čovekom koji je preživeo masakr u Pekingu i postao simbol globalne borbe za slobodu: