Radnik Hitne pomoći: “Sedimo na gajbama, a dok mi stignemo, neki pacijenti, nažalost i umru”

„Lekarske ekipe i stignu do svih pacijenata, samo što neki čekaju bespotrebno sat, dva, nekad i tri. Sramota je kad dođeš posle tri sata i opravdavaš se ljudima za nešto što nije tvoja krivica, a u tom vremenskom periodu neki pacijenti, nažalost, i umru“. Ovako počinje priču o stanju srpskih saniteta, sagovornik Našeg portala, zaposlen u Hitnoj pomoći, čiji je identitet poznat redakciji. On otkriva da situacija na terenu nije samo teška, već fatalna.

Dok se u javnosti nižu obećanja o modernizaciji zdravstva, i milijarde odlaze u isto, realnost onih koji čine prvu liniju fronta, radnika Hitne pomoći, liči na loš uvod u dramski komad. Između pacijenta i bolnice često stoje vozila koja su davno prešla svoj vek trajanja, nedostatak kiseonika i improvizacije koje ugrožavaju živote i medicinskog osoblja i onih o kijima treba da brinu.

400 hiljada pređenih kilometara i kočnice koje jedva rade

U garažama Hitne pomoći svakodnevno se pale motori vozila čija je kilometraža odavno postala pretnja po bezbednost. Naš sagovornik ističe da prosečna starost vozila nije precizno poznata, ali da je njihovo stanje alarmantno.

„Skoro sva vozila su na oko 400 hiljada pređenih kilometara. Grejanja uglavnom ima samo napred u kabini, dok je pozadi, gde boravimo sa pacijentom, hladno. Često ne može ni prozor da se otvori, a kočnice, one rade, ali „kenjkavo“.“

Zabrinjava i činjenica da se na intervencije često odlazi u vozilima koja nemaju ispravnu rotaciju niti sirenu, što drastično usporava dolazak do pacijenta.

„Ima saniteta bez rotacije i sirene, pa kad radiš noćnu, mada i dnevnu, moraš mnogo sporije da ideš. Na jedan sanitet se žale da u kabini ima isparenja od motora i niko ne reaguje na to. Vozača su, koliko sam čuo, maltretirali što je uopšte vratio taj sanitet, a cela ekipa je dobila glavobolju, šta li tu izlazi, pitaj boga“, svedoči izvor Našeg portala.

Improvizacija je postala neophodan alat za preživljavanje smene, ali ona direktno ugrožava bezbednost pacijenata. Unutar saniteta, umesto propisanih sedišta sa naslonima za glavu i kičmu, medicinsko osoblje neretko sedi na tabureima ili, još gore, gajbama piva.

„Vožnja bez amortizera je haos za pacijenta. Napred, kad nema tri sedišta, sedimo na gajbici ili tabureu, što je nebezbedno. Uz to, nemaš ni naslon za kičmu i glavu, udaraš glavom pozadi bez ikakve zaštite. Tu uprava ima stav da se takvi saniteti ne razdužuju, već da se u njima regularno radi“.

Između papira i ulice

Iako zvanična statistika prikazuje određen broj ekipa, na asfaltu je drugačije. Standardno bi trebalo da bude između 17 i 18 ekipa, ali često fali po 4 ili 5 timova po smeni.

„To ne fali više zato što se prihvataju nebezbedni saniteti, kad se ne bi prihvatali, polovina ekipa ne bi mogla da radi. Što se tiče opreme, u nekim sanitetima ima problema i sa kiseonikom, a nekad fale i Šancove kragne za imobilizaciju vrata, nekad i spinalne daske za kičmu“, kaže naš sagovornik.

Problem postaje još izraženiji kada su u pitanju transporti koji nisu hitni. Zbog nedostatka ispravnih vozila, pacijenti koji nisu životno ugroženi na prevoz do bolnice čekaju satima, a ponekad i danima.

„Te transporte rade transportne ekipe koje imaju vozača i tehničara, pa pošto ima malo saniteta, onda oni te „raspade“ od transporta prebacuju na lekarske ekipe, a transport onda praktično ne postoji“.

Gde odlazi novac

Dok se zaposleni suočavaju sa vozilima koja se sa servisa vraćaju u lošem stanju i kvare se već u prvoj smeni, podaci o ulaganjima u zdravstvo sugerišu drugu sliku.

„Postoji nekakav servis, stalno se rade neke ispravke, ali se i sa servisa vrate u lošem stanju“.

„Kada se jedino ispravno vozilo pokvari usred intervencije dok je pacijent unutra, jedino rešenje je slanje druge ekipe da ga preuzme, što troši dragocene minute“, objašnjava naš sagovornik.

Prema najnovijim podacima, budžet Ministarstva zdravlja Srbije nastavlja da raste, sa akcentom na izgradnju bolnica i nabavku kapitalne opreme. Ipak, obnova voznog parka Hitne pomoći često zavisi od sporadičnih donacija ili lokalnih samouprava.

„Dobili smo skoro i dva saniteta, jedan iz Obrenovca, drugi iz Lazarevca, da se njima rade transporti. I oni su krš, ali eto, nekako se krpe ovi naši. Ne znam kad planiraju da reše ovo pošto odgovore na to pitanje uporno ne dobijamo. Verovatno se čeka da se otvori nova zgrada pa da u isto vreme dobijemo i nove sanitete“.

Svedočenja sa terena ukazuju na ozbiljnu zastarelost opreme, a zvanični podaci pokazuju da su značajni napori za obnovu voznog parka stigli kroz međunarodnu podršku. Evropska unija je kroz višegodišnje programe podrške zdravstvu Srbije donirala značajna sredstva za modernizaciju voznog parka hitne pomoći, od kojih se posebno izdvaja investicija od 8,7 miliona evra kojom je obezbeđeno čak 252 sanitetska vozila za domove zdravlja širom zemlje. Pored ovog masovnog opremanja, realizovane su i specifične donacije poput one iz 2021. godine u vrednosti od 800 hiljada evra za 20 potpuno opremljenih saniteta, što je deo šireg paketa hitne medicinske pomoći koji ukupno iznosi preko 17,6 miliona evra.

Za rad Hitne pomoći i ispravnost vozila odgovorni su Zavodi za urgentnu medicinu i Ministarstvo zdravlja, dok su domovi zdravlja u manjim sredinama pod direktnijom ingerencijom lokalnih vlasti.

Njegova poruka onima koji odlučuju o budžetima, a nikada nisu kročili u sanitet, kratka je i jasna:

„Provozajte se sa nama“

Svakodnevna borba medicinskih ekipa u vozilima koja su odavno zrela za staro gvožđe predstavlja direktno kockanje sa životima onih kojima je pomoć najhitnija. Krajnje je vreme da bezbednost pacijenata i zaposlenih postane stvarni prioritet, pre nego što sistemski nemar i „kenjkave“ kočnice odnesu još jedan ljudski život.