Ponoš: Prvi na udaru američkih sankcija biće „srednji menadžment“, vlast će ih lako pustiti niz vodu

BEOGRAD – Predsednik stranke Srbija centar (SRCE) Zdravko Ponoš ocenio je da će primena američkog Zakona o demokratiji na Zapadnom Balkanu doneti konkretne posledice, ali da će se na meti prvog talasa sankcija naći uglavnom izvršioci nalogodavaca, koje će aktuelna vlast biti spremna da žrtvuje radi sopstvenog opstanka.

Govoreći o efektima ovog zakona, Ponoš je u intervjuu za list „Nova“ istakao da će se u prvom naletu „gađati srednji nivo menadžmenta“, jer su to ljudi kojih će se vladajuća struktura najlakše odreći ukoliko bude priterana uza zid.

Prema njegovom mišljenju, profil zvaničnika koji će biti najizloženiji sankcijama obuhvata one koji su bili direktno uključeni u izborne manipulacije, kao i osobe koje su na neregularan način upravljale medijskim dozvolama ili vršile pritisak na zaposlene u javnoj upravi. Ponoš je posebno ukazao na odgovornost ljudi umešanih u korupcionaške poslove u sektorima infrastrukture i energetike, ali i onih koji su omogućavali širenje, kako je rekao, malignog ruskog i kineskog uticaja.

Lider stranke SRCE smatra da je prilično jasno ko su potencijalne mete zakona, eksplicitno navodeći Regulatorno telo za elektronske medije (REM), Republičku izbornu komisiju (RIK), Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao i ministarstva nadležna za infrastrukturu. Ponoš je naglasio i odgovornost vlasnika i urednika medija koji su napustili profesionalne standarde, kao i čelnih ljudi regulatornih tela.

Povod za ovakvu reakciju je stupanje na snagu Zakona o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, koji je deo šireg paketa Zakona o autorizaciji nacionalne bezbednosti (NDAA) za 2026. godinu.

Srbija se u tekstu zakona izdvaja kao jedina zemlja regiona koja se eksplicitno pominje u kontekstu zabrinjavajućeg stanja demokratije. Američki zakonodavci pozivaju se na izveštaje OEBS-a povodom izbora održanih 17. decembra 2023. godine, navodeći nepravedne izborne uslove, proceduralne nedostatke i pritiske na birače. U tekstu se konstatuje i da zvaničnici u Srbiji neosnovano optužuju mirne demonstrante i opoziciju za pokušaje destabilizacije vlade, što se ocenjuje kao pretnja bezbednosti društva.

Jedan od ključnih mehanizama sada važećeg zakona je uvođenje sankcija u roku od 90 dana od njegovog stupanja na snagu. Predsednik SAD ima zakonsku obavezu da sankcioniše strana lica za koja se utvrdi da su umešana u korupciju, podrivanje demokratskih institucija ili ugrožavanje stabilnosti regiona. Pored sankcija, koje mogu uključivati blokadu imovine i zabranu ulaska u SAD, zakon nalaže i izradu strategije za borbu protiv političke korupcije, sa posebnim fokusom na pravosuđe, javne nabavke i tela za nadzor izbora.