Pregovori SAD i Irana – i neuspeh može da bude uspeh
Iranska delegacija predvođena predsednikom parlamenta Ghalibafom i šefom diplomatije Abasom Aragčijem stigla je u Islamabad na pregovore sa delegacijom SAD koju predvodi potpredsednik JD Vens. U Pakistanu bi trebalo da se danas nastave pregovori od kojih su očekivanja skromna. Čak, postoji mogućnost da se sastanak uopšte neće ni održati.
Pregovori su zakazani u vreme kada su obe strane prihvatile primirje, ali se ono ne poštuje. Amerika ratuje preko Izraela koji je nastavio sa napadima na Liban, dok Iran ratuje preko Hezbolaha koji odgovara na izraelske napade.
Paradoks današnjih pregovora je da mnogi analitičari smatraju da, iako ne uspeju – mogu da pokrenu situaciju u pozitivnom smeru. Nije ključ današnjih pregovora da donesu trajni mir. To je nemoguće, jer Izrael je smetnja postizanju dugoročnog sporazuma sa SAD sa Iranom. Uspeh pregovora će se meriti drugim aršinima.
Ako u ovim pregovorima Vašington pronađe način da izbegne povratak u besmisleni rat koji mnogo košta, a donosi samo probleme, onda će potpredsednik Vens da se iz Pakistana vrati kao čovek koji je obavio veliki posao i za Sjedinjene države i za sebe. Vašingtonu najmanje treba da mu Iran bude “novi Vijetnam”. JD Vens, koji se od početka rata držao rezervisano sada ima šansu da dosegne diplomatske visine i sebi otvori državničke perspektive.
Delegacija iz Teherana je u Pakistan došla avionom u kojem su na sedištima bile fotografije dece poginule u školi koju su bombardovali avioni SAD. To nije samo propagandni potez. Nije ni verski – jer bi u tom slučaju bile fotografije ubijenog ajatolaha Ali Hamneija. Iran se bori za opstanak, pod pretnjom opšteg uništenja, u situaciji kada, opet paradoksalno, ima minimalnu prednost i u taktičkom i političkom smislu, a posebno premoć u ucenjivačkom kapitalu.
Primirje za sada više odražava iranske, nego američke uslove, jer će pregovori biti nastavljeni o predlogu iz Teherana od 10 tačaka, a ne o Trampovom – od 15 tačaka. Iran će zadržati kontrolu nad Ormuskim moreuzom tokom primirja i nastaviti da naplaćuje tranzitnu taksu brodovima koji tu prolaze.
Vašington, Trampovim svakodnevnim pretnjama ( koje deluju suludo) prikriva realnost – da je priznao iransku vlast nad Ormuzom. Iran objektivno ima prednost u određivanju uslova pregovora. U rukama Irana je šansa da se SAD izvuku iz ovog rata u koji se zaglavljuju sve dublje.
Drugo pitanje je obogaćivanje uranijuma. Ako to Vens prihvati, onda mu trijumfalni povratak u Vašington zavisi samo od toga kako će medijski pretvoriti poraz u “pobedu”. Ali, to nije problem za spin doktore koji pružaju usluge Beloj kući.
Iran će tražiti povlačenje vojske SAD iz regiona, tvrde analitičari. Teško je zamisliti da Vašington to prihvati, jer bi to značilo, pre ili kasnije, nestanak Izraela. Trgovina na današnjem sastanku bi, tvrde poznavaoci prilika, mogla da se pogađa oko toga da prestanu napadi Izraela na Liban, što uostalom traži ceo svet. I to bi bio veliki uspeh.
Još uvek nema komentara.