Dok regionalne sigurnosne napetosti i dalje rastu usred dugotrajnog sukoba između Irana i Sjedinjenih Država, lideri Saudijske Arabije, Pakistana i Turske okupili su se 7. avgusta kako bi potpisali zajednički odbrambeni sporazum s ciljem „jačanja kolektivnog odvraćanja od bilo kakvog čina agresije“.
Sporazum o zajedničkoj odbrani iz Meke propisuje da će se „svaki oružani napad na bilo koju od tri države smatrati napadom na sve njih“, saopštilo je pakistansko ministarstvo inostranih poslova 7. avgusta, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Trilateralni sporazum, koji su u saudijskom gradu Meki potpisali saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i pakistanski premijer Šehbaz Šarif, dolazi u vreme rastuće neizvesnosti na Bliskom istoku, bez neposrednog kraja sukoba između Teherana i Vašingtona.
Sporazum odražava zajedničku predanost triju država daljnjem jačanju kolektivne sigurnosti i „proovisanju mira, sigurnosti i stabilnosti u regiji i šire u nastojanju da se postigne sigurna i prosperitetna budućnost“, navodi se u izjavi ministarstva.
Rasprave o sporazumu trajale su gotovo godinu dana.
Masoud Alfak, analitičar sa sedištem u Rijadu, opisao je sporazum kao „veliki razvoj u bezbednosnoj arhitekturi regiona“.
Rat na Bliskom istoku „stvorio je novo regionalno bezebdnosno okruženje i verujem da je to novo okruženje jedan od glavnih razloga za formiranje ovog saveza“, rekao je Alfak za Radio Farda Radija Slobodna Evropa.
„Ove zemlje veruju da se suočavaju sa zajedničkim pretnjama i misle da ovo partnerstvo može poslužiti kao odvraćanje“, rekao je Alfak, dodajući da veruje da je „primarni cilj promovisanje regionalne bezbednosti i stabilnosti, a ne traženje sukoba ili pridruživanje ratovima“.
Nazivajući sporazum „konvergentnom vizijom“, turske dnevne novine Sabah u svom su uvodniku od 1. februara napisale da je takav pakt bio nužan s obzirom na izraelske akcije u Gazi i na Golanskoj visoravni, pogoršanje odnosa između glavnih gradova Zaliva i Vašingtona, separatističke aktivnosti, terorizam i posrednike u regionu.
„Sva tri aktera čvrsto se protive separatizmu i terorizmu u regiji i sve više održivu dobrambeno-industrijsku saradnju smatraju strateškom nužnošću, a ne komercijalnim luksuzom“, napisao je turski list, dodajući da će dugoročna partnerstva obuhvatati koprodukciju, transfer tehnologije i izgradnju kapaciteta, kao i bezbednost.
Analitičari ističu zajedničke stavove Rijada, Islamabada i Ankare o separatističkim tendencijama i pokretima unutar njihovih granica ili susedstava kao jedan od ključnih faktoraa u njihovom okupljanja.
Saudijska Arabija, na primer, podržava jemensku vladu protiv Huta koje podržava Iran. Rijad je takođe produbio saradnju s Egiptom i Somalijom kako bi se suprotstavio separatističkom pokretu u Somalilandu. Pakistan se, s druge strane, suočava s pobunom niske razine u kojoj se etnički Baloči bore za nezavisnost od Islamabada.
„Zajedničke percepcije pretnji i konvergentne vizije prirodno zbližavaju istomišljenike“, napisao je Sabah.
Prošlog meseca, mala država Kuvajt ratificirala je sporazum o odbrambenoj saradnji s Pakistanom, koji su dve strane izvorno potpisale u junu 2023. Prema sporazumu, Kuvajt i Pakistan započeće vojnu saradnju, uključujući obuku, razmenu obaveštajnih podataka i zajedničke vojne vježbe.
Otkad su Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli prve napade na Iran 28. februara, Kuvajt, zajedno s drugim susednim zalivskim državama, bio je česta meta raketnih i napada dronovima koje je Iran pokrenuo kao odmazdu. Potpisivanjem pakta s Pakistanom, vojno snažnom zemljom, Kuvajt bi mogao tražiti zaštitu.
U septembru 2025. Saudijska Arabija takođe je potpisala sporazum s Pakistanom. Prema uslovima Sporazuma o strateškoj uzajamnoj obrani (SMDA), dve su se strane složile da će se „svaka agresija protiv bilo koje zemlje smatrati činom agresije protiv obe“.
SMDA omogućuje Saudijskoj Arabiji da ojača svoju odbranu uz pomoć pakistanskih trupa i njihove stručnosti u modernim tehnologijama poput dronova, dok bi Pakistan imao velike koristi od saudijskog finansiranja svoje krhke ekonomije i vojne industrije.
Za Tursku, pridruživanje trilateralnom sporazumu „osiguralo bi saudijski kapital za vlastitu vojnu proizvodnju, a istovremeno bi težila zajedničkoj proizvodnji s Pakistanom ili prodaji Pakistanu“, kaže bivši pakistanski ambasador u Sjedinjenim Državama Husein Hakani.
„Turska ne napušta NATO. Umesto toga, njeguje paralelno partnerstvo kako bi poboljšala stratešku fleksibilnost i pregovaračku moć.“
Kako bi stabilizirala svoje devizne rezerve, Saudijska Arabija je u aprilu najavila paket finansijske podrške Pakistanu od 8 milijardi dolara. Dnevne novine Saudi Gazette sa sedištem u Džedu izvestile su da je finansijska potpora namenjena jačanju pakistanske ekonomske stabilnosti.
Za Pakistan koji se suočava s finansijskim problemima, kaže Hakani, odbrambene veze sa Saudijskom Arabijom i potencijalno Turskom način su monetizacije njegove vojne stručnosti, pretvarajući obuku, raspoređivanje i prodaju oružja u devizno i budžetsko olakšanje.
Još uvek nema komentara.