UNHCR: Većina izbeglica u svetu i dalje godinama živi u prinudnom egzilu i siromaštvu
Broj izbeglica u svetu, iako je i dalje neprihvatljivo visok, prošle se godine smanjio prvi put u poslednjih deset godina, ali je to delom posledica povratka pod pritiskom i to često u zemlje u kojima ne postoje uslovi za normalan život, saopštio je danas Visoki komesar UN za izbeglice (UNHCR).
Spas od nasilja i progona je 2025. godine u nekoj stranoj zemlji moralo da potraži 5,4 miliona ljudi. Izveštaj UN pokazuje, međutim, da se istovremeno ubrzao i povratak izbeglica, pa se prošle godine u svoja mesta ili zemlje porekla vratilo ukupno 14,7 miliona ljudi.
Od tog broja, kako se navodi, 4,4 miliona su izbeglice koje su se vratile iz neke strane zemlje, a 10,3 miliona interno raseljene osobe. To je drugi po visini najveći broj povrataka od kako je o tome počela da se vodi statistika, pre 60 godina.
UNHCR ukazuje da je veliki deo izbeglica morao da se vrati pod pritiskom, i to u zemlje ili regione u kojima vladaju nesigurnost i neizvesnost. Najveći broj povrataka bio je u Avganistan, Sudan i Siriju.
Podaci UNHCR pokazuju da je prošle godine u svetu ukupan broj ljudi sa statusom izbeglica opao za tri odsto na 41,6 miliona.
Na smanjenje broja je, iako daleko manje od povratka, uticala i naturalizacija, jer je 2025. godine gotovo 46.000 ljudi bez državljanstva steklo državljanstvo u nekoj od 24 zemlje širom sveta.
Visoki komesar za izbeglice, Iračanin Barham Salih, istakao je da 70 odsto izbeglica godinama ostaje zarobljeno u egzilu, i to mnogi ispod granice siromaštva. Salih je pozvao međunarodnu zajednicu da podrži novu inicijativu čiji je cilj da milione ljudi izbavi iz dugogodišnje zamke egzila i od zavisnosti od humanitarne pomoći.
Inicijativa se, prema njegovim rečima, odnosi pre svega na zemlje sa niskim i srednjim dohotkom, koje su pružile utočište najvećem broju izbeglica, a cilj je da se prošire mogućnosti povratka izbeglica, njihove relokacije i dodele humanitarnih viza, uz istovremenu tranziciju sa tradicionalnih oblika humanitarne pomoći na samoodrživost.
Inicijativa poziva vlade, humanitarne i razvojne organizacije, privatni sektor i civilno društvo da pojačaju napore usmerene na osnaživanje izbeglica, uz istovremeno poštovanje prava izbeglica na azil i zaštitu, što je ove godine utoliko značajnije jer se obeležava 75. godina od usvajanja Konvencije o statusu izbeglica.
Sakih je naglasio da kada je reč o povratku izbeglica, primarno rešenje mora da bude dobrovoljni povratak, ali i da bi rešavanje jednog broja konflikata u svetu omogućilo milionima izbeglica da se bezbedno i sa dostojanstvom vrate u svoju zemlju.
Deo inicijative je, kako je rekao, i integracija izbeglica u nacionalne sisteme obrazovanja, zdravstvene zaštite, finansijske tokove i uključivanje u tržišta rada.
„Azil i zaštita spasavaju živote, i o tome nema rasprave, ali ne možemo da prihvatimo budućnost u kojoj će milioni ljudi biti godinama zarobljeni bez realne perspektive da će ikada ponovo izgraditi svoj život“, rekao je Salih.
Zemljotresi jutros pogodili Srbiju
11. jun 2026.
Požar na španskom ostrvu Majorka, dve osobe poginule
11. jun 2026.
Još uvek nema komentara.