Da li se bliži kraj jeftinijim kartama: Pravilnik „isteruje“ Wizz Air sa beogradskog aerodroma
Pokret Kreni-Promeni upozorio je da će izmene Pravilnika Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije (DCV) dovesti do poskupljenja karata i monopolizacije tržišta u korist Air Serbia-e. Dok Direktorat tvrdi da se zakoni ne krše, mađarski Wizz Air oštro osuđuje mere i najavljuje mogućnost zatvaranja svoje beogradske baze već od novembra.
Pokret „Kreni-Promeni“ javno je ukazao na to da izmene Pravilnika koje je krajem marta usvojio Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije predstavljaju ozbiljno kršenje zakona, ograničavanje slobodne konkurencije i direktan udar na džepove građana koji će u budućnosti plaćati znatno skuplje avio-karte.
Reč je o izmenama Pravilnika o izdavanju odobrenja stranim avio-prevoznicima za obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza sa Republikom Srbijom, koje su podigle prašinu u domaćoj javnosti i avio-industriji.
Šta se zapravo menja i zašto je Pravilnik sporan?
Prema navodima pokreta „Kreni-Promeni“, usvojene izmene menjaju pravila igre na srpskom nebu:
„Stranim avio-kompanijama biće dozvoljeno da obavljaju avio-prevoz između svoje matične države i Srbije, ali ne i da koriste Srbiju kao svoju bazu, što je do sada bio slučaj“, naveo je Kreni-promeni.
Iz tog pokreta naglašavaju da su ove izmene duboko diskriminatorne jer uvode i štite formulaciju „prava domaćih avio-prevozilaca“, u uslovima kada u Srbiji postoji samo jedan takav prevoznik – nacionalna avio-kompanija Air Serbia.
Prema njihovoj oceni, Direktorat bi morao hitno da povuče ove izmene i spreči očiglednu monopolizaciju tržišta.
Ko je najviše pogođen?
Iako se u saopštenjima formalno navode „strani niskotarifni prevoznici“, jasno je da ove mere direktno i najsnažnije pogađaju mađarski Wizz Air – jedinu stranu low-cost kompaniju koja ima stacionirane avione i aktivnu bazu na aerodromu „Nikola Tesla“.
Iako na beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ sleću i druge strane low-cost kompanije (poput Ryanair-a ili Pegasus-a), Wizz Air je jedini strani prevoznik koji u Beogradu ima registovanu operativnu bazu.
To znači da njihovi avioni fizički „spavaju“ na beogradskom aerodromu, tu se servisiraju, a letačke posade (piloti i stjuardese) žive i primaju platu u Srbiji. Sve ostale strane kompanije samo dolete u Beograd sa svojih matičnih aerodroma i odmah se vraćaju nazad.
Izvori iz avio-industrije potvrđuju da je Wizz Air već uputio zvanične proteste Evropskoj komisiji i Evropskoj agenciji za bezbednost vazduhoplovstva (EASA).
Iz ove kompanije su poručili da oštro osuđuju plan srpskih vlasti, tvrdeći da je krajnji cilj ovih mera da se lou-koster primora da već od novembra obustavi svoje bazne operacije u Beogradu. Oni ovo vide kao proračunat napad na fer konkurenciju i kršenje obaveza koje Srbija ima prema Sporazumu o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru (ECAA).
„Nema zabrana, pravila su jednaka za sve“
Sa druge strane, Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije izašao je u javnost sa saopštenjem u kojem odbacuje optužbe o diskriminaciji i kršenju prava.
Iz Direktorata ističu da „nijednom avio-prevozniku nije uskraćeno pravo obavljanja letova između Srbije i država članica EU“.
Kompanije i dalje mogu da otvaraju nove linije u skladu sa važećim međunarodnim sporazumima, dodaju.
Predmetne izmene ne predstavljaju ograničavanje saobraćaja, već, kako kažu, „uređivanje regulatornog okvira koji se jednako primenjuje na sve avio-prevozioce koji posluju na tržištu Srbije“.
Šta ovo znači za putnike i cene karata?
Vazduhoplovni analitičari objašnjavaju da je suština problema u takozvanim saobraćajnim pravima i slobodama letenja. Pravno gledano, država ima pravo da štiti interese svog nacionalnog prevoznika na bazi bilateralnih ugovora. Međutim, ekonomski i praktični aspekt ove odluke donosi potpuno drugačiju realnost za građane.
Gubitak statusa „baze“ za low-cost kompanije donosi posledice:
Skuplje operacije, skuplje karte: Ako Wizz Air (ili bilo koji drugi prevoznik) ne može da drži avion i posadu u Beogradu preko noći, troškovi letenja drastično rastu. Ti troškovi se automatski prelivaju na krajnju cenu karte.
Ukidanje ranih jutarnjih i kasnih večernjih letova: Avioni koji nemaju bazu u Beogradu moraju prvo da dolete iz inostranstva, što znači da gubimo popularne jutarnje termine za poslovna i turistička putovanja.
Smanjenje broja linija: Manje profitabilne rute koje su opstajale samo zato što je avion fizički bio lociran u Beogradu biće prve na udaru za gašenje.
Dok Direktorat brani odluku kroz formu poštovanja suverenih regulatornih pravila, pritisak javnosti i opozicionih pokreta poput „Kreni-Promeni“, udružen sa oštrim odgovorom stranih avio-kompanija, ukazuje da je pred nama moguć period ozbiljne nestabilnosti u toj oblasti i na aerodromu „Nikola Tesla“.
Ukoliko se ne pronađe kompromis, građani Srbije će letovanje i putovanja u evropske metropole ponovo morati da plaćaju po višim cenama.
Još uvek nema komentara.