Filmskih susreta ni ove godine nema: UFGS organizuje novi festival bez Grada Niša
Udruženje filmskih glumaca Srbije vraća se ovog leta u Niš, ali bez Grada sa kojim je gotovo šest decenija organizovalo Filmske susrete. Od 29. avgusta do 3. septembra glumci će samostalno održati Niški filmski festival, sa takmičarskim programom, premijerama i nagradom „Pavle Vuisić“, dok zvaničnog, jubilarnog 60. izdanja Filmskih susreta drugu godinu zaredom neće biti. Mesec dana pred početak još nije poznato ni gde će novi festival biti održan: UFGS je zatražio Letnju pozornicu, Grad se o tome nije javno izjasnio, a kao druga mogućnost pominje se Nišavski kej.
Udruženje ima glumce, program i nagradu, dok Grad raspolaže Letnjom pozornicom, Niškim kulturnim centrom i novcem iz gradskog budžeta. Ono što nemaju jeste dogovor bez kojeg Filmski susreti, u obliku u kojem su postojali od 1966. godine, ne mogu biti održani.
View this post on Instagram
Glumci se vraćaju, Grad ostaje po strani
U objavi UFGS-a navodi se da se posle jednogodišnje pauze „nastavlja tradicija najznačajnijeg festivala“ posvećenog glumačkim ostvarenjima domaćeg igranog filma, ali da će festival biti „samostalno organizovan od strane Udruženja filmskih glumaca Srbije“. Selekcija će obuhvatiti filmove snimljene tokom prethodne dve godine, a planirani su domaće i svetske premijere, glavni takmičarski program, program van konkurencije, paneli, izložbe i masterklasovi.
U Niš se time vraća upravo ono što je nedostajalo prošlogodišnjoj manifestaciji u organizaciji Grada: savremeni domaći filmovi, glumci, takmičenje i strukovna priznanja. Biće uručena i nagrada za životno delo „Pavle Vuisić“, koju dodeljuje Udruženje, dok se detaljna selekcija filmova očekuje pred početak festivala.
Pre odluke o samostalnoj organizaciji održan je neformalni sastanak predstavnika UFGS-a, Grada i Niškog kulturnog centra.
„Nije postignuta saglasnost o zajedničkoj organizaciji festivala ove godine“, rekao je tada predsednik Saveta Filmskih susreta Dejan Dabić, dodajući da će UFGS svoj program napraviti „bez organizacionog učešća Grada Niša i Niškog kulturnog centra“.
O sadržaju razgovora nema zvaničnih podataka: nije saopšteno da li se spor vodio oko programa, finansiranja, sastava festivalskih tela ili uticaja gradske vlasti na manifestaciju. Grad se nije oglasio ni o uslovima pod kojima bi saradnja mogla da bude obnovljena, niti o zahtevu UFGS-a za korišćenje Letnje pozornice, mesta koje je tokom šest decenija postalo nerazdvojno od identiteta Filmskih susreta.
Podršku novom festivalu najavila je Gradska opština Medijana, jedina niška opština u kojoj SNS nije na vlasti. Festival neće finansirati, ali će mu pružiti administrativnu i logističku pomoć. Tako će glumci, koje su gradski funkcioneri prošlog leta optuživali da napuštaju Niš i izneveravaju publiku, ove godine ponovo doći u grad, dok još čekaju odgovor da li mogu da koriste pozornicu na kojoj je festival izrastao.
Kada je festival postao „privid normalnosti“
Filmski susreti osnovani su 1966. godine na inicijativu Udruženja filmskih glumaca Srbije. Grad Niš i UFGS danas su ravnopravni nosioci osnivačkih prava, dok su organizaciju obavljali Udruženje i Niški kulturni centar. Do prošlog leta festival nije održan samo 2020. godine, zbog pandemije.
Jubilarno 60. izdanje izostalo je nakon jednoglasne odluke Skupštine UFGS-a da glumci ne učestvuju u njegovoj organizaciji.
„Nećemo dozvoliti da on postane instrument u pokušaju stvaranja privida da je u društvu sve normalno“, rekao je tada Petar Benčina, predsednik Udruženja, govoreći o festivalu i hapšenju studenata, profesora i građana.
Odluku je nazvao teškom, uz nadu da će jubilarni susreti biti održani u boljem i slobodnijem društvu.
„Pravljenje privida normalnosti kada ništa nije normalno“ u tom trenutku je, prema rečima umetničkog direktora Filmskih susreta Andrije Miloševića, „krajnje nemoralna stvar“.
Zaključio je da kultura u Srbiji „vapi za slobodom“. Milošević je samo godinu ranije Filmske susrete opisivao kao nešto više od festivala, kao porodicu.
Odluka UFGS-a zato nije bila odustajanje od manifestacije, već odbijanje da ona postane kulisa za sliku društvene normalnosti koju su događaji na ulicama svakodnevno demantovali. Ovogodišnji povratak u Niš bez gradske vlasti nastavlja istu liniju: glumci se vraćaju publici i filmu, ali ne i modelu saradnje koji je prošlog leta pukao.
„Bojim se da su ovim činom Filmski susreti iskorišćeni kao instrument u političke svrhe“, odgovorio je gradonačelnik Dragoslav Pavlović u zvaničnom saopštenju.
Niš je opisao kao „mesto slobode i sigurnosti“, poručio da budžet manifestacije nikada nije bio veći i pozvao glumce da festival ne politizuju.
Istovremeno je vlast neslaganje sa Udruženjem pretvarala u politički obračun. Pavlović je pred odabranim lokalnim medijima govorio da su pojedini glumci izneverili publiku i pomislili da su iznad tradicije, završavajući porukom da je festival „stariji od svih nas“.
Predsednik Skupštine grada Igor Novaković otišao je korak dalje. Tvrdio je da iza odluke UFGS-a stoje „finansijski interesi“, najavio raskid ugovora sa Udruženjem i dotadašnji koncept Filmskih susreta nazvao „prilično izlizanom“ formom. Obećao je da će Grad sam voditi festival i započeti njegovu internacionalizaciju.
Od tih najava do danas nije objavljen ni raskid sporazuma, ni novi model upravljanja, ni međunarodna kandidatura. Savet Filmskih susreta nije raspušten, a festival formalno i dalje postoji, iako drugi put zaredom neće imati svoje 60. izdanje.
Trideset miliona za „duh“ festivala
Grad je prošle godine za jubilarne Filmske susrete opredelio 30 miliona dinara.
„Grad Niš je dao 30 miliona dinara“, rekao je tada direktor Niškog kulturnog centra Srđan Savić, pominjući još mogućih pet miliona od sponzora, prihode od ulaznica i sredstva Ministarstva kulture. Prema njegovoj proceni, ukupan budžet mogao je da bude dvostruko veći nego ranijih godina.
Pošto zvaničnog festivala nije bilo, Grad i NKC su u njegovom tradicionalnom terminu organizovali „Susrete na Tvrđavi“. „
To nisu Filmski susreti“, precizirao je Savić, jer program nije imao savremene domaće filmove, umetničkog direktora, žiri ni glumačke nagrade.
Publika je umesto toga gledala stare i restaurisane filmove i dokumentarce, uz koncerte i monodramu.
Prema podacima koje su objavile Južne vesti, Niški kulturni centar je neposredno pred početak programa raspisao javnu nabavku za projekciono platno dugo 15,7 metara, procenjene vrednosti 1,67 miliona dinara bez PDV-a. Nabavka opreme, besplatan ulaz i pozivanje na tradiciju ipak nisu proizveli atmosferu Filmskih susreta: fotografije sa Letnje pozornice pokazivale su desetine gledalaca okruženih redovima praznih sedišta.
Koliko su „Susreti na Tvrđavi“ ukupno koštali, javnost nije saznala. Pavlović je tokom njihovog trajanja rekao da je potrošeno znatno manje od predviđenih 30 miliona i da će ostatak dobiti porodice 152 dece koja se leče od malignih i retkih bolesti. Iznos nije naveo, pa je iza najave o prenameni novca ostalo otvoreno osnovno budžetsko pitanje: koliko je potrošeno na gradsku manifestaciju, a koliko je zaista preusmereno porodicama.
Ni ovogodišnji budžet ne pruža precizan odgovor. U programskim informacijama Grada za 2026. godinu NKC-u je za široko postavljenu aktivnost „Jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva“ planirano 119,2 miliona dinara, ali Filmski susreti nisu izdvojeni kao posebna stavka. Zbog toga se iz objavljenih dokumenata ne može utvrditi da li je i koliko novca ove godine odvojeno za festival koji neće biti održan.
Festival postoji u strategiji, ali ne i na pozornici
Grad je u martu usvojio Strategiju razvoja kulture od 2026. do 2030. godine, u kojoj Filmske susrete navodi među aktivnim manifestacijama od međunarodnog značaja. U istom dokumentu piše da su organizatori NKC i UFGS, da je festival nastao na inicijativu Udruženja i da Letnja pozornica predstavlja važan deo njegovog identiteta.
Samo nekoliko meseci kasnije, dva osnivača ne organizuju zajednički festival, dok se Grad nije izjasnio ni o ustupanju pozornice koju je u sopstvenoj strategiji proglasio sastavnim delom identiteta manifestacije. Razlika između planskog dokumenta i onoga što se ovog leta događa u Nišu pokazuje kako gradska kulturna politika izgleda van svečanih formulacija: institucije, infrastruktura i novac ostaju pod kontrolom vlasti, dok se program, glumci i publika traže izvan nje.
Niški filmski festival tako ulazi u poslednji mesec priprema sa terminom, glumcima i nagradom „Pavle Vuisić“, ali bez potvrđene adrese. Grad ima Letnju pozornicu, Niški kulturni centar i budžet za kulturu, ali nema festival koji je prošlog leta pokušao da zameni niti dogovor sa Udruženjem na čiju su inicijativu Filmski susreti osnovani.
Filmski susreti su ranijih godina počinjali simboličnom predajom ključeva grada glumcima; ovog leta glumci ne traže ključeve Niša, već odgovor da li mogu da uđu na njegovu pozornicu.
NAŠ TV
Još uvek nema komentara.