Nebeski narod osvaja Mesec – Vučićeva predizborna svemirska iluzija
Dok se “pravosuđe” Srbije bori kako da sakrije odgovorne za pad nadstrešnice u Novom Sadu, kako da triler-pucnjavu u Restoranu 27 na Senjaku banalizuje do te mere da javnost više nije sigurna ni ko je pucao, ni ko je ubijen, niti da li je neko uopšte ubijen… i kako da se iza rešetaka strpa svako ko pomene “zvučni top”, režim Aleksandra Vučića rešava svemirski program srpskog, Nebeskog naroda.
U Vašingtonu je ministar spoljnih poslova Marko Đurić, u sedištu NASA-e, svečano potpisao sporazum o programu Artemis. Srbija je tako postala 69. zemlja koja se priključila američkom programu povratka ljudi na Mesec, Prvi put od 1972. godine. Zlobnici kažu da je to ambasador Šutanovac sredio.
I dok Vučićevi tabloidi (septičke jame na srpskom javnom medijskom prostoru) objavljuju “blokaderske predizborne liste” sastavljane u kabinetima tajnih službi i kolegijuma parapolicijskih i mafijaških organizacija, vlast u pobedničkom maniru obmanjuje svoje građane da joj je “tesno u Srbiji” i da “stremi ka Mesecu”. Tamo gde niko već dugo nije bio, a liči na Srbiju.
Artemis sporazum, ovdašnjoj javnosti prikazan kao diplomatsko remek-delo režima Aleksandra Vučića, nije pravno obavezujući. Neće morati Srbija da šalje kosmonaute…Ipak, nikoga neće iznenaditi ako se uskoro otvori neki privatni fakultet na kojem će moći da se kupuju diplome svršenih kosmonauta. Ili, ako su već naručeni skafanderi za Aleksandra, kumove i poverenike…
Zemlja koja nema kanalizaciju u delovima glavnog grada, u kojoj se u bolnicama po nekoliko godina čeka na jednostavne operacije – leti na mesec. Ili će “ekipa”, kako sada stvari stoje, jedino na Mesec moći da utekne?
Srbija će leteti na Mesec i to “garantuje” papir potpisan u Vašingtonu. Cena? Prava sitnica. Taj beskorisni papir koštaće, za početak, poreske obveznike u Srbiji 300 hiljada dolara, za Fulbrajtov program.
Dok vlast gasi domaće fakultete, dok ignoriše, tuče i hapsi generacije koje u Srbiju donose diplome sa međunarodnih takmičenja u matematici, fizici, hemiji…režim će da plaća američke profesore da nas uče kako ćemo da letimo u nebo. Imamo Kusturicu, on bi to bolje uradio nego svi američki profesori…
Mogu da zamislim koliko se ovome smeje, negde iz stratosfere, Milivoj Jugin, inženjer kojem su bila uvek otvorena vrata američkih svemirskih laboratorija i generacijama Jugoslovena sjajno objašnjavao putovanja čoveka u vasionu. Tada smo znali gde nam je mesto – ispred televizora dok gledamo SAD i SSSR kako osvajaju nebo. Sada je Srbija isto isred televizora, samo nas u ovom rijalitiju vlast ubeđuje da smo i mi osvojili Mesec. Kao što nas ubeđuje da smo “ekonomski tigar”, da imamo najbolji standard u svetu, da imamo metro, da je naš Ekspo, pravi Ekspo, a ne neki sporedni, deset puta skuplji nego pravi.
Šta je uopšte taj Artemis?
Artemis je ambiociozni NASA program sa Maskom, Bezosom, SLS raketom, Orion kapsulom, Staršipom od SpejsX-a. Cilj je da vrati ljude na Mesec, napravi lunarnu bazu, pripremi se za osvajanje Marsa. Do sada košta desetine milijardi. Srbija potpisuje principe – mirna upotreba svemira, transparentnost, pomoć u nevolji. U prevodu: pridružujemo se američkoj strani u lunarnoj hladnoj eri protiv kinesko-ruskog svemirskog programa.
Zapravo Vučić je raskinuo sa partnerima Kinom i Rusijom i (u svemiru) prešao na američku stranu.
Doduše, ostao je u tehničkoj vezi sa ruskim ambasadorom Bocanom Harčenkom, ovekovečenim u krilatici: “gde su nekad bile srpske zemlje, tu je tada bio i Bocan Harčenko”. Vučićev geopolitički flip, elegantan za domaću publiku koja tu predstavu gleda zatvrenih očiju.
Ipak, nije sve oko ovog papira u svemiru. Dva Marka (Rubio i Đurić) su zajednički saopštili da je bilo reči i o energetici, o Đerdapu III, o 50 miliona garancije za mrežu 5G u Telekomu, o 1, 5 miliona za razminiranje… Još se nije osušio potpis sa prodaje pola milijarde evra obveznica koje je Srbija privatno prodala (što se u ekonomiji smatra neverovatnom glupošću, čak i kad smo mi u pitanju) i ušla u novi dug, a već se u Vašingtonu troši na priču o srpskom osvajanju Meseca.
Korist za koga?
Za običnog građanina Srbije ova priča je samo – magla. Teško da će neki naučnik da dobije stipendiju, možda neki IT klinac vidi transfer tehnologije, možda jednog dana privučemo investicije u high-tech. Možda. Dugoročno. Teoretski.
Za Vučićev režim ovaj potez je predizborni marketing u orbiti. Kada u Srbiji sve puca po šavovima, kad se čelnici u odborima SNS svakodnevno pesniče oko funkcija i pozicija sa kojih bi mogli što više da kradu, kad korupcija ne može da se sakrije ni od onih koji gledaju samo Informer i Pink… propala infrastruktura, protesti, nesreće…tada je potrebno nešto veliko, svemirsko, što zvuči moderno i prozapadno. Potrebna je svemirska laž. „Srbija ulazi u eru svemirskih istraživanja!“ odjekuju naslovi tabloida, a narod se pita kad će da poprave lift u zgradi.
Srbija još uvek balansira između Istoka i Zapada. Ne zbog nacionalnih i državnih interesa, već samo zbog toga da kleptokratski režim dobije još malo vremena za krađu. A sada smo, kao, kupili kartu za američki sto. Samo dekoracija prevare.
Kada vlast gradi puteve deset puta skuplje nego svuda u svetu, kad podiže bolnice bez lekara i škole bez đaka, a ti se slikaš sa američkim zastavama ispred NASA-e, to nije vizija, to je provizija, prevara i bekstvo od realnosti.
Vučićeva administracija voli ovakve spektakle. Dok se običan svet bori sa cenama struje i goriva, oni nam prodaju Mesec. Godišnje 300 hiljada dolara za Fulbajta je samo početak računa. Pravi trošak se računa ovako: umesto da rešavamo ono što uništava Srbiju, korupcija, kriminal, vlast nam prodaje san o lunarnim roverima.
Nije ovo let na Mesec. Ovo je klasičan politički marketing upakovan u svemirski celofan. A, ako , ipak, Srbi nekad i odu na Mesec zateći će predeo bez vazduha, vode , pun prašine i rupa… Neće ni primetiti da su promenili sredinu.
Još uvek nema komentara.