Da li ste znali? Haland je kupio najskuplju norvešku knjigu i poklonio je biblioteci
Erling Haland i njegov otac Alf-Inge platili su oko 115.000 evra za retko izdanje norveških kraljevskih saga iz 1594. godine. Knjigu nisu zadržali, već su je poklonili biblioteci u Brineu, gradu u kojem je fudbaler odrastao.
Erling Haland se u medijima uglavnom pojavljuje zbog golova, rekorda i ugovora vrednih desetine miliona evra. U martu je, međutim, otkriveno da su norveški fudbaler i njegov otac Alf-Inge nekoliko meseci ranije bili kupci najskuplje norveške knjige prodate na aukciji.
Reč je o izdanju norveških kraljevskih saga iz 1594. godine, za koje su izdvojili 1,3 miliona norveških kruna, odnosno približno 115.000 evra. Aukcija je održana u decembru 2025, ali ime kupca tada nije bilo objavljeno. Javnost je tek u martu saznala da je ponuda stigla od porodice Haland.
Knjiga nije završila u njihovoj kući. Halandovi su je poklonili opštini Time, uz dogovor da bude čuvana i izložena u biblioteci u Brineu. Upravo u tom gradu Haland je odrastao i počeo da igra fudbal.
„Želim da knjiga uvek bude otvorena, kako bi ljudi mogli da čitaju o onima koji su došli iz krajeva iz kojih i ja dolazim, iz Brinea i Jerena“, naveo je povodom donacije.
Knjiga štampana pre više od četiri veka
Izdanje je objavljeno u Kopenhagenu 1594. godine, u vreme kada u Norveškoj još nije bilo štamparija. Norveški tekstovi zato su štampani u Danskoj, sa kojom je zemlja tada bila u državnoj zajednici.
Knjigu je priredio norveški pravnik, učenjak i prevodilac Matis Sterson. On je stare nordijske rukopise prevodio na dansko-norveški jezik, razumljiv čitaocima 16. veka. Rukopis je štampan više od dve decenije nakon njegove smrti.
U knjizi su sabrane priče o norveškim kraljevima, ratovima, savezima, naslednicima prestola i borbama za vlast. Sterson je koristio stare nordijske rukopise, kraljevske sage koje se pripisuju Snoriju Sturlusonu, priče o kralju Sveru i Hokonu Hokonsonu, kao i zapise danskog hroničara Saksa Gramatika.
Izdanje se zato često dovodi u vezu sa „Heimskringlom“, najpoznatijom zbirkom saga o norveškim kraljevima. Ipak, nije reč o običnom preštampavanju tog dela. Sterson je spajao i obrađivao tekstove iz više izvora, prilagođavajući ih jeziku svog vremena.
U tim pričama istorijske ličnosti i događaji često su isprepletani sa legendama, pesmama i usmenim predanjima. Zbog toga su sage važne i istoričarima i proučavaocima skandinavske književnosti.
Zašto je izdanje iz 1594. važno?
Stersonova knjiga smatra se prvim štampanim prikazom najstarije norveške istorije na jeziku dostupnom tadašnjim čitaocima. Do tog trenutka kraljevske sage čuvane su u rukopisima, često u samo nekoliko primeraka, ili su se prenosile usmeno.
Štampanjem je sadržaj koji je bio dostupan crkvenim, plemićkim i učenim krugovima mogao da stigne do većeg broja ljudi. Knjiga je objavljena u periodu kada Norveška nije bila samostalna država, pa su priče o srednjovekovnim vladarima i nekadašnjem kraljevstvu imale kulturni i politički značaj.
Primerak koji su kupili Halandovi sastoji se iz dva toma. Pre aukcije pripadao je kolekciji norveškog brodovlasnika i kolekcionara Johana Fredrika Odfjela. Prema podacima opštine Time, bio je to jedini kompletan primerak originalnog izdanja koji se još nalazio u privatnom vlasništvu.
Visoku cenu odredili su retkost izdanja, njegova očuvanost, činjenica da su sačuvana oba toma, kao i mesto koje knjiga ima u istoriji norveškog štamparstva. Ponuda Halandovih od 1,3 miliona kruna postala je najveća suma plaćena za jednu norvešku knjigu.
Iz privatne kolekcije u biblioteku
Za čuvanje knjige zaduženi su biblioteka u Brineu, opština Time i Halandova fondacija EH9. Planirano je da bude izložena tako da posetioci mogu da je vide, uz uslove prilagođene čuvanju papira starog više od četiri veka.
Donacija je povezana i sa programima za decu. Od školske 2026/2027. godine učenici iz opštine Time trebalo bi da učestvuju u takmičenju u čitanju koje organizuju škole, biblioteka i Halandova fondacija. Pobednička odeljenja posetiće stadion Ulevol i utakmicu norveške reprezentacije.
„Ja živim svoj san, ali je to, nažalost, rezervisano za mali broj ljudi. Video sam kako knjige omogućavaju mnogima da sanjaju i ostvare svoje snove“, naveo je Haland.
Kraljevske sage iz 1594. godine u Brineu zato neće biti samo izloženi predmet vredan 1,3 miliona kruna. Biće uključene u programe biblioteke i predstavljene učenicima kao deo istorije kraja u kojem su odrasli.
Jedan od najređih primeraka norveške književne baštine tako je iz privatnog vlasništva prešao u javnu biblioteku.
Kultura na „klik“: Književnost u doba kratkih formi
06. jun 2026.
Ko se boji „fioke“ Veselina Milića?
13. jul 2026.
Još uvek nema komentara.