Misterija „hladne mrlje” u okeanu: Nova studija upozorava na zloslutan znak za planetu
U severnom delu Atlantskog okeana, južno od Grenlanda i Islanda, na jednom velikom prostoru dešava se nešto veoma čudno. Dok se ostatak okeana zagreva, ova površina vode postaje sve hladnija. Nova studija tvrdi da ima odgovor na ovu misteriju – i to je zloslutan znak da svet srlja ka jednoj od najalarmantnijih klimatskih tačaka preokreta.
Ovaj deo okeana – nazvan „hladna mrlja” (cold blob) ili „rupa u zagrevanju” (warming hole) – ohladio se za skoro 1 stepen Celzijusa od 1900. godine, piše CNN.
Naučnici već dugo debatuju o tome da li je ova anomalija vođena gubitkom toplote sa površine okeana usled promena vetrova i oblaka, ili je to signal slabljenja ključnog sistema okeanskih struja koje transportuju toplotu. Novo istraživanje zaključuje da je u pitanju ovo drugo, a taj nalaz ukazuje na zabrinjavajuću budućnost.
Atlantska meridionalna prevrtajuća struja, ili AMOC, funkcioniše kao ogromna okeanska pokretna traka koja povlači toplu vodu iz tropskih predela ka severnoj hemisferi, gde se ona hladi, tone i teče nazad ka jugu.
Veliki broj istraživanja sugeriše da ovaj sistem slabi jer globalno zagrevanje, podstaknuto ljudskim faktorom, topi led i izaziva priliv slatke vode u okean, što narušava delikatnu ravnotežu toplote i saliniteta AMOC-a. Neki naučnici upozoravaju da se AMOC kreće ka tački preokreta, potencijalno već u ovom veku, što bi značilo da je budući kolaps neizbežan.
Gašenje AMOC-a izazvalo bi globalnu katastrofu, dovodeći do ubrzanog porasta nivoa mora na istočnoj obali SAD, guranja Evrope u duboko zimsko smrzavanje i pomeranja monsuna u Africi, što bi izazvalo dugotrajne suše.
Neki su hladnu mrlju protumačili kao jasan otisak promena u AMOC-u, jer je to region u koji AMOC donosi najveći deo svoje toplote.
Da bi bolje odgonetnuli šta se dešava u ovom delu Atlantika, naučnici koji su radili na studiji kombinovali su stvarne podatke o toploti okeana sa instrumenata i satelita sa klimatskim modelima.
Okrili su da se hlađenje u hladnoj mrlji ne dešava samo na površini, već i duboko u okeanu, gde atmosferski uslovi poput vetrova i oblaka imaju mnogo slabiji uticaj.
Svi znaci ukazuju na uticaj AMOC-a, pokazala je studija. „To menja transport toplote u okeanu”, što dovodi do hlađenja ove mrlje, rekao je Stefan Ramstorf, jedan od autora studije i profesor fizike i okeanografije na Univerzitetu u Potsdamu u Nemačkoj.
On je dodao da postoji i mnoštvo drugih dokaza da AMOC slabi, nezavisno od hladne mrlje, pri čemu neke studije sugerišu da je struja trenutno najslabija u poslednjih oko 1.000 godina.
Prethodne studije su pokazale da je moguće stvoriti hladnu mrlju samo kroz atmosferske uslove, rekao je Rene van Vesten, istraživač mora i atmosfere sa Univerziteta u Utrehtu, koji nije bio uključen u istraživanje. Međutim, činjenica da je nova studija pronašla dosledne rezultate u različitim skupovima podataka „jača pouzdanost zaključaka”, rekao je on.
Dejvid Tornali, profesor nauke o okeanu i klimi na Univerzitetskom koledžu u Londonu, koji takođe nije učestvovao u istraživanju, rekao je da ova studija učvršćuje dokaze o vezi između hladne mrlje i slabljenja AMOC-a, ali je upozorio da oskudica stvarnih podataka znači da se dostupni setovi podataka „najbolje mogu posmatrati kao dobre aproksimacije, a ne kao savršeni prikazi stvarnosti”.
Neizvesnosti i dalje postoje, rekao je on za CNN, i „ne mislim da će ova studija biti poslednja reč o ovom pitanju”.
Džonatan Bejker, viši naučnik za klimu u britanskoj meteorološkoj službi (Met Office), složio se sa tim, rekavši za CNN: „Ovu studiju bih posmatrao kao dodavanje dokaza za doprinos AMOC-a hladnoj mrlji, pre nego kao definitivno rešenje tog pitanja”.
Još uvek nema komentara.