Pukovnica Radovanović: „Dokle god su tu SNS i „Oskar“, nema ni pravne države ni slobodne policije“
Slavica Radovanović je provela 33 godine u službi bezbednosti. Danas, nakon rekordne zaplene droge koju je vlast pokušala da pripiše sebi dok kažnjava inspektore, Radovanović tvrdi da su institucije u Srbiji postale taoci organizovanog kriminala.
U Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije dogodio se presedan koji razara poslednji privid pravne države. Policija je zaplenila pet tona marihuane, ali umesto odlikovanja, inspektorima koji su akciju vodili, kako list Radar saznaje, spremaju se smene, dok je tužiteljka Irena Bjeloš zakonskim manevrima sklonjena sa slučaja.
Paradoks je brutalan: ministar policije Ivica Dačić i direktor policije za operaciju su saznali tek kada je ona već bila u toku, jer im profesionalci iz sopstvenih redova očigledno nisu verovali.
Za Slavicu Radovanović, pukovnicu policije u penziji koja je decenijama gradila karijeru u MUP-u, a danas deluje kao opoziciona političarka, ovaj događaj je krunski dokaz da je linija između države i mafije izbrisana.
Svedočimo bizarnom fenomenu: vlast politički kapitalizuje zaplenu za koju nije znala, dok istovremeno, po navodima iz Radara „seče glave“ operativcima koji su je izveli. Kako objašnjavate javnosti ovu situaciju u kojoj država kažnjava sopstveni uspeh?
Ova akcija koja je sprovedena je za svaku pohvalu načelnika i njegovog zamenika u Službi za borbu protiv narkotika.
Sama činjenica da policijski službenici koji su radili na ovom predmetu nisu dali nikakvu izjavu i da su, prema našim saznanjima, nalogom upućeni na druga radna mesta, govori o tome da je bio interes da se jedan ovakav predmet nikada ne otvori i da javnost nikada o njemu ne sazna.
Otkriti 5 tona marihuane, naći gde se skladištila, kod koga, podrazumeva višemesečni rad na tom predmetu i dosta uključenih ljudi, praćenja, organizacije, prikupljanja informacija i sve što, naravno, podrazumeva policijski posao.
Više je nego očigledno da ministar unutrašnjih poslova i čovek koji je stajao iza njega, o akciji nisu znali ništa do momenta dok se to nije objavilo javnosti, a da bi sanirali štetu i da bi brže-bolje nekako tu situaciju ipak predstavili kao rezultat višemesečnog rada Ministarstva unutrašnjih poslova, uspeh pripisuju načelniku UKP-a i njegovim ljudima koji uopšte nisu radili na tom slučaju.
Kada policija i tužilaštvo moraju da deluju konspirativno protiv sopstvenog vrha da bi sproveli zakon, to više nije samo proceduralni problem. Da li to implicira da kriminal ima svoje ljude na najvišim pozicijama odlučivanja?
Prema našem Ustavu, policija i sudstvo su nezavisni u svom radu. Međutim, dolaskom Srpske napredne stranke na vlast i te dve institucije su zarobljene od strane SNS-a i njihovih lojalista. S jedne strane imamo još uvek grupu ljudi, časnih i poštenih tužilaca i policajaca koji hoće da rade svoj posao onako kako treba, ali imamo sve veći broj rukovodilaca u svim tim institucijama koji su lojalisti. Ti rukovodioci se dovode upravo da bi kontrolisali sve moguće procese koji bi mogli da naškode Srpskoj naprednoj stranci.
Ovolika količina marihuane ne može da uđe, ni da se distribuira, ni skladišti, a da neko iz vrha vladajuće stranke ili države ne zna za to, a možda čak i rukovodi celom tom akcijom. Država se pretvara u mafijašku hobotnicu koja svuda pušta svoje pipke i zato dovodi samo lojalne rukovodioce i starešine, smenjujući načelnike svih službi.
Po pisanju Radara novi načelnik UKP-a Marko Kričak povukao je potez bez presedana – tražio je smenu inspektora doslovno u trenutku dok su brojali zaplenjenu drogu. Da li je ovo poruka ostatku policije da se profesionalizam više neće tolerisati?
Logično je da novi načelnik, posebno ako nema iskustva u tom sektoru, prvo okupi saradnike, sagleda aktivne predmete i omogući im da neometano završe posao. Ministar se hvali da je 2025. bila rekordna godina – te rezultate nisu doneli ovi novi funkcioneri, već upravo ljudi koje sada smenjuju.
Slučaj kolega iz Službe za borbu protiv narkotika je jasna opomena svima šta ih čeka ako budu radili onako kako nalaže profesija.
Neka ministar objasni: ako ti ljudi imaju najbolje ocene i rezultate, zašto ih sklanja? Umesto da se bavi „zbrinjavanjem sekretarica“, novi načelnik je morao da se posveti istragama koje su u toku. Nijedan iskusni policajac nikada ne bi sebi dozvolio da usred akcije smeni ljude koji tu akciju vode.
Vladajući narativ više se i ne trudi da bude uverljiv. Suočeni smo sa objašnjenjima i potezima koji vređaju inteligenciju svakog prosečnog građanina. Da li je ovo dokaz potpune nekompetencije vrha MUP-a ili bahatosti koja proizilazi iz osećaja nedodirljivosti?
To govori o policijskom neiskustvu, o lošoj percepciji pozicije policijskog službenika i MUP-a, ali i da je važno biti blizak nekome iz vlasti jer apsolutno cela karijera zavisi od onoga ko rukovodi Ministarstvom unutrašnjih poslova – to sigurno nisu direktor policije i to sigurno nije Dačić. Ovde na delu imamo veliko neiskustvo, neprofesionalizam, neobučenost i nestručnost načelnika Uprave kriminalističke policije i saradnika koje je on doveo.
Neću nimalo preterati ako kažem da je to razlog za veliku zabrinutost svih nas građana: ko će štititi nas i našu imovinu i ko će rasvetljavati krivična dela, ako smo došli u situaciju da su pet tona marihuane organizovali otac i sin koji se bave proizvodnjom i otkupom kornišona? To se ni u filmovima ne može izmisliti.
Čak i poslovično tiha Zagorka Dolovac danas priznaje da policija sabotira tužilaštvo. Ako je saradnja prekinuta, možemo li govoriti o pravnom poretku ili smo ušli u fazu ogoljene diktature?
Dokle god su tu SNS i „Oskar“, nema ni pravne države ni slobodne policije. Ovo što se radi devastira službu, Ustav i našu bezbednost. Nakon što su skrajnuti stručni ljudi, sada se gaze i institucije „Vučićevim zakonima“, Mrdićevi sigurno nisu, a koji služe isključivo očuvanju vlasti i nezakonito, enormno stečenog bogatstva. Moramo biti svesni da ne živimo u demokratiji kako bismo se što pre oslobodili mafijaške hobotnice.
Pominjete „lojaliste“. To su ljudi sa imenom i prezimenom koji, sudeći po dokazima, svesno krše zakon zarad partijskih interesa. Mogu li oni računati na zastarelost svojih dela kada se politička klima promeni ili će jednom morati da snose posledice svog nerada?
Život sve pamti i ništa ne prašta. To je moja poruka svima koji su svoju profesiju i obrazovanje podredili partijskom lojalizmu. Mi uredno podnosimo prijave Sektoru unutrašnje kontrole i tužilaštvu, tako da pisani tragovi postoje.
Sigurna sam da i ljudi unutar MUP-a, radi lične bezbednosti, čuvaju kopije predmeta koji su nasilno zaustavljeni. Prebijanje dece i studenata na ulicama ne može da zastari. Lično ću dati sve od sebe da odgovorni budu izvedeni pred lice pravde i trajno udaljeni iz službe, jer takvim ponašanjem brukaju uniformu i ugled koji su gradile generacije pre nas.
Nalazite se u svojevrsnom „montipajtonovskom“ procepu: institucije vas ignorišu kada prijavljujete nasilje nad građanima, ali su veoma ažurne kada vas funkcioneri poput Marka Krička tuže. Kako vodite borbu u sistemu koji je dizajniran da vas ućutka?
Situacija je zastrašujuća. Identifikujemo nasilnike po imenu i prezimenu, pišemo pritužbe, tražimo prijem kod ministra i Ane Brnabić, molimo rukovodstvo Žandarmerije da ne prebija građane i svuda nailazimo na zid ćutanja, iako sam narodna poslanica.
S druge strane, sudovi su veoma ažurni kada Marko Kričak tuži mene. Već imam nekoliko prijava za navodnu povredu časti i ugleda jer sam javno govorila o njegovim postupcima za koje postoje svedoci. Sud te tužbe prihvata, dok se nasilje ignoriše. To jeste život u „Monti Pajtonu“, ali me neće pokolebati. Kao dete policajca, kao majka i baka, boriću se do kraja za čast te profesije i ljude koji su u njoj ostali pošteni.
Još uvek nema komentara.