Građani Srbije konačno zaslužuju transparentnost. Kad već živimo po zakonima po kojima kazna očigledno ne zavisi samo od onoga što ste uradili, nego i od toga kome ste to uradili, red bi bio da Ministarstvo pravde objavi zvaničan cenovnik.
Da ne lutamo. Da znamo na čemu smo. Koliko košta šamar? Koliko pesnica? Koliko flaša vode? Koliko uvreda? Koliko pretnja? Koliko sve to košta ako je žrtva „naša“, a koliko ako je „njihova“? Tarifa postoji, samo nije javno objavljena.
Pisac Vladimir Arsenijević pretučen je usred Beograda. Napadači pronađeni. Priznali šta su uradili. Čovek bi pomislio, krivično delo. Ali ne. Tužilaštvo procenjuje da je dovoljan prekršaj. Cena? Oko 20.000 dinara. Dvadeset hiljada. Otprilike koliko košta ozbiljniji servis automobila. Ili četiri pune korpe u supermarketu. Ili letovanje van sezone. Dakle, toliko danas otprilike vredi čovek koji je završio na asfaltu.
Lepo. Sad bar znamo okvirnu tržišnu cenu batina. Cenovnik postaje zanimljiv tek kada okreneš sledeću stranicu.
Student Andrej Tanko na protestu poprska policajca vodom. Ne pesnicom. Ne motkom. Vodom. I dobije uslovnu zatvorsku kaznu. Logično, voda je opasnija od pesnice. Stvar je u tome koga si poprskao.
Krivični zakon ima članove za „naše“ i „njihove“. „Njihovo“ nasilje se nekako istopi u prekršaj. I najmanji incident druge strane se „uspešno“ razvlači do nivoa državne bezbednosti. Nije ovo prvi put.
Kod Veselina Milića gledamo kako optužbe misteriozno gube težinu. Kod Gorana Vesića dela vremenom postaju lakša nego što su bila. Kod pretnji Nemanji Vidiću sistem iznenada ostane bez sluha.
Nravno, kada treba procesuirati studente, aktiviste ili političke protivnike, pravosuđe odjednom dobije vid sokola i reflekse Formule 1.
Posle svega, više nema potrebe da sudovi kriju tajnu. Neka lepo objave cenovnik. Može i elektronski. Na ulazu u svaku sudnicu. Sa QR kodom. Skeniraš telefonom i otvori ti se aplikacija:
Izaberite uslugu.
□ Pretukao opozicionog aktivistu.
□ Pretukao studenta.
□ Pretukao pisca.
□ Pretio novinaru.
□ Polio policajca vodom.
□ Popreko pogledao funkcionera SNS-a.
Klikneš. A aplikacija odmah izbaci očekivanu kvalifikaciju dela.
Prekršaj. Krivično. Uslovna. Pritvor. Odbacuje se. Preinačuje se. Zastareva.
Sve lepo, pregledno i transparentno. Da narod ne nagađa. Najveći problem više nije ni tih 20.000 dinara.
Najveći problem je što smo prestali da se iznenađujemo. Što nam više nije čudno kada pesnica postane prekršaj, a flaša vode gotovo državni udar. Što unapred znamo ishod čim pročitamo imena učesnika.
Ne pitamo više: „Šta se dogodilo?“ Prvo pitamo: „Čiji je?“ Kada odgovor na to pitanje postane važniji od odgovora na pitanje „Šta je uradio?“, onda više nemamo problem sa pojedinim presudama.
Imamo pravosuđe koje ne deli pravdu. Deli ljude.
To je, sigurna sam, najskuplja tarifa od svih.
Još uvek nema komentara.