Životni vek od 120 godina: Realnost za desetak godina ili preterani optimizam
Zahvaljujući napretku u razvoju lečenja matičnim ćelijama i regenerativnoj medicini, starost bi mogla da bude samo broj, a ne kraj aktivnog života.
U budućnosti bi penzionisanje sa 65 godina moglo da postane samo relikvija prošlosti. Zamislite svet u kome se ljudi najnormalnije „otkucavaju“ na poslu sa 100 godina i to u punoj snazi i zdravlju.
Ako je verovati aktuelnim istraživanjima u regenerativnoj medicini, takva realnost nije daleka naučna fantastika, već nešto što bi moglo da postane uobičajeno, već za desetak godina.
Dr Ernst fon Švarc, trostruko sertifikovani internista, kardiolog i specijalista za transplantaciju srca, koji radi sa holivudskim zvezdama i decenijama istražuje matične ćelije, tvrdi da će regenerativna medicina radikalno promeniti naše shvatanje starenja. On predviđa da će ljudi moći da žive zdravo i aktivno do 120 godina, a možda i do 150, do kraja veka. Sve to, zahvaljujući brzom napretku u terapijama matičnim ćelijama.
Dr fon Švarc u poslednje vreme privlači veliku pažnju svetskih, ali i domaćih medija, svojim tvrdnjama.
Reč je poznatom američkom kardiologu nemačkog porekla, koji radi u Los Anđelesu. Ima preko 150 naučnih radova u prestižnim časopisima, nekoliko knjiga i poglavlja u knjigama. Inače, svetski pionir u istraživanju matičnih ćelija.
Kako tvrdi, umesto da se bore sa simptomima, nove terapije „napadaju“ uzrok starenja. Bave se oštećenjima tkiva, hroničnim upalama i gubitkom regenerativne sposobnosti tela.
Ključna razlika nije samo u dužini života, već u kvalitetu tih godina. Cilj nije da ljudi provedu decenije u krhkosti i bolesti, već da ostanu fizički i mentalno sposobni i u dubokoj starosti. Terapije matičnim ćelijama imaju tendenciju da, ako se istraživanja nastave ovim tempom, vrlo efikasno deluju na prevenciju degenerativnih bolesti, poput srčanih oboljenja, Alchajmera, raka.
Naravno, ni najnaprednija medicina ne može da zameni zdrav način života. Ishrana, vežbanje, san i smanjenje stresa i dalje igraju ogromnu ulogu. Ali kombinacija ličnih navika i medicinskih intervencija mogla bi drastično da uspori „biološki sat“.
Ako se ova predviđanja obistine, makar i delimično, društvo će se nesumnjivo promeniti. Kako će izgledati penzija, karijera, obrazovanje ili porodica je pitanje koje može i da nas uplaši. Posebno – kako ćemo izgledati mi? A šta će biti sa resursima planete, je pitanje, koje takođe, nije zanemarljivo.
Sve u svemu, starenje bi uskoro moglo da ode u prošlost, a da na dnevni red dođu drugi problemi.
Još uvek nema komentara.