Slobodan Milošević se u grobu prevrće kad vidi šta je Aleksandar Vučić napravio od SPS-a. Nekadašnja mašinerija vlasti danas je samo jeftina epizodna uloga u predizbornom vodvilju naprednjaka, skrojenom da zaustavi njihov strmoglavi pad rejtinga i sakrije pucanje po šavovima kleptokratskog režima.
Scenario je već napisan. Lansira se priča o „velikom raskolu“, socijalisti navodno napuštaju koaliciju, Vlada pada i raspisuju se izbori. Sve to u trenutku dok Vučić temeljno guši i preuzima poslednje nezavisne medije i gasi izvore informacija. Cilj ove političke predstave je providan. SPS treba u ovom cirkusu da posluži kao sigurnosna mreža i privuče deo glasača zgroženih Vučićevom izdajom Srba sa Kosova, uništenjem domaće privrede, enormnim zaduživanjem, ogoljenim sistemskim kriminalom i korupcijom.
Ima pokvarene logike u ovom “odvajanju” SPS od SNS. Socijalisti bi trebalo da prihvate rusofile, razočarane što je Vučić “prodao Rusiju” i “zbratimio se sa Zelenskim”. Moskva suzama ne veruje – nova epizoda političke pornografije za srpsko tržište.
Ovi „genijalni“ spin-doktori koji snimaju grotesku kako Ćaci meri pritisak predsedniku (stetoskopom i digitalnim aparatom istovremeno) i pokušavaju da ponovo prevare Srbiju praznim obećanjima i dogovorenim predstavama o izgradnji puteva (u kojima je, ruku na srce, Drobnjak standardno najbolji glumac) sad režiraju skeč pod naslovom: “SPS zabo nož u leđa Vučiću”.
Deo predizbornog cirkusa je i Rasim Ljajić, koji pokušava da ubedi birače u Sandžaku kako je proteklih 15 godina boravio u SNS „Ćacilendu“ kao čista žrtva. Onako, “herojski”…da bi “čuvao demokratiju i interese Bošnjaka”. Tu je i Nestorović, sa „validnom preletačkom dozvolom“. I ko zna još koliko tajnih rezidenata srpskog političkog bordela.
SPS već godinama SNS-u svesno služi kao džak za udaranje. Spisak članova najužeg rukovodstva socijalista naprednjaci drže u fijoci kao popis članova udružene zločinačke grupe, ucenjujući ih korupcionaškim aferama kad god pokažu znake neposlušnosti.
SPS je dobrovoljno pristao na tu ponižavajuću ulogu. Zašto? To verovatno najbolje zna njihovo rukovodstvo.
Ruinirali su sopstvenu partiju do neprepoznatljivosti. Stranačku karijeru grade danas isključivo oni koji naizust ponavljaju Vučićeve besmislene političke floskule i oni koji se tri puta prekrste svaki put kad idu na sastanak sa njim na Andrićevom vencu.
Nova uloga SPS-a nije nikakav bunt, već trula drvena štaka koja treba da održi iluziju da Srbija ne vidi kako je ova vlast vodi u konačni sunovrat.
Socijalisti (koliko ironije u imenu partije) loše glume dostojanstvo. Sigurno nisu nestali oni kvalitetni ljudi u toj partiji koji bi voleli da je njihova stranka zaista socijalistička, da brani ideale levice, a ne da pridržava mafijaški režim u padu. Sramota ih je da budu Ćaći, a ne bi da glasaju za ove koji su ih srušili 5. oktobra. Ponižava ih to što je Ovaj ubedio one koji su radili 40 godina da im On daje penzije. To su oni koji uvek navijaju za “reprezentaciju”, ali vide da je ovo tim koji igra za protivnike Srbije.
Socijalistička partija Srbije već dugo mišljenje “većeg koalicionog partnera” prihvata kao sopstvene odluke.
Nekada je Milošević slao Laufere koji su povlačili poteze radikala, sadašnjih naprednjaka. Možda je ovo osveta?
Ovo je samo još jedna prevara crveno-crne koalicije. Naslednici onih koji su ubili Dražu, a i dalje ga, jedino oni, predano traže. “Nikad više u opoziciji”, tako je govorio Dačić, a sada se bori za cenzus. Prevelika cena i lična i politička.
Dok se hor tabloidnih kerbera, koji se lažno predstavljaju kao novinari, trudi da narodu objasni kako je Dačić „ponovo preleteo“, ostaje samo gorka činjenica – kako preleteti bez krila?
Još uvek nema komentara.