PLATO: Evropski lovac na novu Zemlju koji pomera granice astrofizike poleće 2027. godine
Da li smo sami u univerzumu i postoji li negde u dubokom svemiru planeta identična našoj? Pitanje koje vekovima raspaljuje ljudsku maštu uskoro bi moglo dobiti naučno utemeljen odgovor. Evropska svemirska agencija (ESA) priprema lansiranje misije PLATO, do sada najpreciznijeg svemirskog teleskopa namenjenog potrazi za egzoplanetama.
Prema planovima, PLATO (akronim za PLAnetary Transits and Oscillations of stars) poleteće u januaru 2027. godine na raketi Ariane 6 sa evropskog svemirskog kosmodroma u Kuruu, sa ciljem da trajno promeni način na koji posmatramo i razumemo vanzemaljske svetove.
Moćna tehnologija: 26 kamera i dve milijarde piksela
Srce misije PLATO čini jedinstven optički sistem sastavljen od 26 pojedinačnih kamera montiranih na zajedničku platformu. Zajedno, ove kamere generišu fascinantnu rezoluciju od oko dve milijarde piksela – što je kapacitet bez presedana u istoriji svemirskih istraživanja.
Teleskop će istovremeno nadgledati više od 200.000 sjajnih zvezda, tražeći mikroskopske padove u njihovom sjaju. Ovi periodični padovi svetlosti, poznati kao tranzit, predstavljaju signal da ispred zvezde prolazi planeta.
Astroseizmologija: Otključavanje tajne starosti zvezdanih sistema
Ono što PLATO izdvaja od prethodnih misija poput Keplera ili TESS-a jeste njegova sposobnost da meri feine oscilacije samih zvezda, fenomen poznat kao zvezdani potresi ili astroseizmologija.
Analizom ovih pulsacija, naučnici mogu izuzetno precizno izračunati:
-
Masu zvezde
-
Radijus zvezde
-
Tačnu starost zvezde i njenog sistema
Determinisnje starosti zvezde od presudnog je značaja za astrobiologiju. Da bi se na nekoj planeti razvio život kakav poznajemo, ona ne samo da mora da se nalazi u takozvanoj „naseljivoj zoni“ (gde tečna voda može postojati na površini), već ti uslovi moraju ostati stabilni tokom milijardi godina.
Od ideje do Lagrangeove tačke L2
Naučnu odgovornost za misiju nosi međunarodni konsorcijum predvođen Nemačkim centrom za vazduhoplovstvo i svemir (DLR) iz Berlina, dok je izrada samog satelita poverena kompaniji OHB iz Bremena.
Konačno odredište satelita je Lagrangeova tačka L2, koja se nalazi oko 1,5 miliona kilometara od Zemlje, na istom stabilnom mestu sa kog svemir posmatra i čuveni teleskop James Webb.
Kandidate koje iščekujemo: Od okeanskih svetova do stenovitih blizanaca
Kada otpočne sa radom, PLATO će detaljno analizirati objekte koji već privlače pažnju astrofizičara, ali i tražiti potpuno nove sisteme:
-
K2-18 b: Potencijalni „hijceanski“ svet pretpostavljeno bogat vodom i atmosferom.
-
LHS 1140 b i Teegarden b: Stenoviti kandidati u blizini našeg sistema koji bi mogli imati uslove pogodne za život.
PLATO predstavlja sledeći veliki korak čovečanstva ka razumevanju našeg mesta u kosmosu. Spajanjem vrhunske tehnologije snimanja i analize zvezdanih vibracija, Evropa dobija vodeću ulogu u otkrivanju potencijalne „druge Zemlje“.
Još uvek nema komentara.