Stevan Dojčinović o poziciji tužioca Nenadića: Odmeravanje snage sa Vučićem preko važnih predmeta

Jučerašnji članak KRIK-a o tome da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) krije informacije o „skaj“ porukama Miloša Pandrca, danas je dobilo svoj dublji kontekst. Urednik KRIK-a, Stevan Dojčinović, u nizu objava na mreži X analizira trenutnu ulogu tužioca Mladena Nenadića, tvrdeći da je reč o strateškoj odbrani sopstvene pozicije, a ne o suštinskoj borbi protiv korupcije.

Novinarka Isidora Martać KRIK objavila je juče da JTOK sada odbija da odgovori da li je od policije uopšte preuzeo „skaj“ poruke Miloša Pandrca, saradnika Darka Šarića. Iako su prošle godine tvrdili da su poruke tražili od MUP-a, danas se pozivaju na „tajnost predistražnog postupka“.

Ove poruke, dostupne srpskoj policiji još pre dve godine, razotkrivaju oštar sukob dve frakcije unutar novosadskog SNS-a oko kontrole nad državnim poslovima. Sa jedne strane, kako piše KRIK, bila je ekipa biznismena Dragoljuba Zbiljića, a sa druge grupa koju su činili Zvonko Veselinović, Goran Kovačević Goranac i kum predsednika Nikola Petrović.

Prepiska beleži milionsku korupciju u energetici, uz navode da je Petrović od samo jednog posla dobio 2,5 miliona evra u gotovini. Iznad oba tima, kao ključna figura, stajao je Andrej Vučić, opisan kao neko ko lično nadgleda energetski sektor i presudno utiče na sastav Vlade i kadrovanje u samom vrhu policije.

Dojčinovićev niz na X: Analiza pozicije Mladena Nenadića

Nadovezujući se na ove podatke, Stevan Dojčinović je danas objasnio da ovakvo ponašanje tužilaštva najbolje govori o trenutnim kalkulacijama unutar ove institucije.

„Ovaj tekst govori više o poziciji Nenadića i TOK-a nego bilo sta drugo! Pre godinu dana smo objavili Pandrcove skaj poruke koje otkrivaju veze mafije i SNS-a… Do danas TOK nije ništa uradio po tom pitanju i još od nas i javnosti krije da li je uopšte ove skaj poruke uzeli od policije!“

Dojčinović smatra da nedavni postupci u slučajevima „Generalštab“ i „Nadstrešnica“ ne predstavljaju profesionalni preokret, već Nenadićev odgovor na pritiske iz vrha države:

„Nenadić samo reaguje na pritiske i napade koje stizu od strane Vucica i koristi ova dva slucaja da sa predsednikom odmerava snagu i brani svoju poziciju. Interes mu je da odbrani sebe, a ova dva predmeta su savrsena za tu svrhu.“

Pošteda „prvog prstena“

Dojčinović ističe da se Nenadić fokusira na drugi ešalon vlasti kako bi izbegao nepovratnu štetu, dok teže predmete koristi kao adut:

„Nije udario nikog u užem krugu oko Vučića (Vesić, Toma i Selaković su drugi ešalon), znači nije načinio štetu do kraja gde više nema povratka – što bi bio slučaj da je krenuo na neke od pomenutih u, na primer, Pandrčevim porukama (brat, kum, Zvonko, pa i Zbiljić). Generalštab ima potencijala da se u nastavku podigne na taj viši nivo (tu je Siniša Mali kojeg Nenadić nije optužio u prvom krugu) što čini ovaj predmet da bude idealna pretnja, upozorenje upućeno Vučiću.“

Dojčinović zaključuje da se sav „prkos“ tužilaštva svodi isključivo na ova dva predmeta koja služe za odmeravanje snaga, dok u ostatku JTOK nastavlja da funkcioniše kao i pre, ignorišu otkrića istraživačkih novinara i izbegavaju da procesuiraju ljude iz politike u bitnim predmetima poput onih protiv Šarića ili Belivuka.