Danas će Mesec ponovo stati između Zemlje i Sunca i napraviti jedan od najimpresivnijih prirodnih fenomena koji se sa naše planete može videti.
Potpuno pomračenje preći će preko Grenlanda, Islanda, severa Rusije, Atlantika i Španije, zakačivši i mali deo Portugala. U velikom delu Evrope, uključujući Srbiju, videće se delimično pomračenje.
U Beogradu predstava počinje u 19.26, maksimum je oko 19.45, a završava se već oko 19.49, praktično sa zalaskom Sunca. Kod nas će Mesec prekriti samo deo Sunčevog diska. Ko zakasni, moraće da sačeka neku sledeću priliku.
Ko je bio u Srbiji 1999, međutim, imaće priliku da obnovi gradivo. Mi sa pomračenjima imamo istoriju i nije baš astronomska.
Kad Mesec ugasi Sunce
Pomračenje nastaje kada se Mesec nađe između Zemlje i Sunca. Potpuno pomračenje može da se vidi samo iz relativno uskog pojasa kojim prelazi Mesečeva senka, dok se sa mnogo šire teritorije vidi delimično.
Zato je mogućnost da se potpuno pomračenje vidi baš iz određenog mesta prilično retka. Današnje je posebno zanimljivo i Evropi, jer je upravo pomračenje iz 1999. ostalo poslednje veliko evropsko potpuno pomračenje koje je prešlo preko kontinenta.
Samo što se mi prethodne prilike sećamo malo drugačije od ostatka Evrope.
Avgust 1999: Evropa gleda, Srbija se krije
Bio je 11. avgust 1999. godine, samo dva meseca posle završetka NATO bombardovanja.
Poslednje potpuno pomračenje Sunca 20. veka pratilo je oko 350 miliona ljudi u Evropi i Aziji. Milioni su izašli napolje, astronomi postavili teleskope, ljudi kupovali zaštitne naočare i gledali jedan od najređih prizora koje priroda može da napravi.
U Srbiji smo spustili roletne. I navukli zavese. I sklonili decu od prozora. Falilo je samo da se pokriju ogledala i stavi beli luk na televizor.
Državna televizija emitovala je upozorenja građanima. Savetovalo se da deca i stariji ne izlaze, da svi budemo u zatvorenom i zamračenom prostoru, hronični bolesnici da strogo poštuju uputstva, a zaposleni u prvoj smeni da sačekaju drugu smenu. Među mogućim posledicama pominjani su ubrzan rad srca, grčevi u stomaku, svrab kože, skok krvnog pritiska, povećanje šećera i čak učestalo mokrenje. Uputstva su čitana i u Dnevniku RTS-a.
Sunce je, ukratko, tog dana moglo da vam uradi gotovo sve.
I Srbija je poslušala.
Ulice su opustele, radnje su zatvarane, a ljudi ostajali u stanovima. RTS je godinama kasnije podsetio da su u Užicu ulice bile puste, prodavnice namenski zatvorene, a građanima je bilo poručeno da ostanu u kućama i spuste roletne.
U ostatku Evrope potpuno druga slika. Ljudi na trgovima, teleskopi, naočare, fotografisanje, slavlje. Kod nas glave ispod ćebeta.
Isti Mesec. Isto Sunce. Različita državna politika prema Sunčevom sistemu.
Najuspešniji eksperiment 1999.
Naravno, bilo bi previše lako danas zaključiti da je narod bio glup. Nije.
Srbija je upravo izašla iz bombardovanja. Godinama je živela uz ratove, sankcije, nestašice, sirene, državnu propagandu, astrologe, proroke i svakodnevna upozorenja da neka opasnost vreba spolja, iznutra, odozgo i, ako zatreba, iz sazvežđa Velikog medveda.
Ako sa državna televizije čujete ozbiljan glas koji vam govori da ostane kod kuće, džaba orbitalna mehanika. Djavolja posla.
Spuštaš roletnu, bežiš pod krevet i ćutiš nadajući se da te kosmos neće potkačiti.
Zato 11. avgust 1999. danas više liči na jedan od najuspešnijih socioloških eksperimenata koje je ova država sprovela.
Problem je samo što nikada nije završen.
Dvadeset sedam godina kasnije svet ponovo čeka Mesečevu senku.
Na Islandu i u Španiji ljudi putuju da vide potpuno pomračenje. Naučnici ga koriste da proučavaju Sunce, fotografi jure najbolja mesta, astronomi objašnjavaju šta se dešava.
Svet eksperimentiše sa kosmosom, a mi sa stanovništvom. Možda danas i ne bismo spuštali roletne, zamraživali sobe i krili se iza nameštaja i po podrumima.
Ali ako bi nam dovoljno dugo objašnjavali da je nešto istorijsko, sudbonosno, najopasnije, najveće, nikad bolje, nikad gore, presudno za opstanak države i da samo poslušnost garantuje sigurnost, tu već imamo dovoljno materijala za razmišljanje.
Od 1999. promenili smo državu, valutu, zastavu, telefone, televizore i nekoliko političkih epoha. Eksperiment, međutim, traje. Samo su instrukcije postale sofisticiranije.
Više niko ne mora da kaže:
„Spustite roletne.“
Dovoljno je da vam objasni šta treba da vidite kada pogledate kroz prozor. Da narod razume.
Večeras ipak pogledajte
Dakle, ako vreme dozvoli, od 19.26 pogledajte prema nebu.
Nikako direktno u Sunce bez odgovarajućih naočara ili filtera namenjenih posmatranju Sunca. Pomračenje ne čini Sunce opasnijim nego inače, problem može da bude direktno gledanje u Sunce bez zaštite. Izađite. Povedite decu.
Pogledajte nebo. Ne spuštajte roletne. Mesec može da pomrači Sunce.
Televizor može da pomrači celu državu.
A taj fenomen, za razliku od pomračenja Sunca, kod nas se posmatra gotovo svakog dana.
Za njega, nažalost, još nisu napravljene zaštitne naočare. Ne samo za oči.
Još uvek nema komentara.