Sektor nekretnina u Srbiji ušao je u 2026. godinu prividno stabilizovan, ali sa jasnim indikatorima koji produbljuju ekonomsku nejednakost u društvu. Dok se tržište prilagođava novim ekonomskim okolnostima, jaz između onih koji nekretnine kupuju kao investiciju i onih koji pokušavaju da reše osnovno stambeno pitanje nikada nije bio uočljiviji.
Cene kvadrata: Beograd predvodi, regioni prate
Stručnjaci potvrđuju da je tržište nekretnina u 2026. godinu ušlo stabilizovano, ali sa blagim rastom cena od 5% do 10%, što je bilo i očekivano. Prema podacima portala City Expert i platforme Kredium, prosečna cena kvadrata u Beogradu trenutno iznosi oko 3.000 evra, a projekcije ukazuju na to da bi do kraja godine mogla dostići i 3.500 evra zbog smanjenog broja izdatih građevinskih dozvola i konstantne potražnje. Interesantno je da stanovi sa cenama iznad 4.000 evra po kvadratu sve teže pronalaze kupce, uprkos visokom kvalitetu gradnje.
U unutrašnjosti Srbije cene takođe beleže rast, ali sa značajnim varijacijama. Prema analizama portala 4zida, prosečna cena kvadrata u Kragujevcu iznosi 1.822 evra po kvadratu, sa rasponom koji dostiže 2.171 evro, što ovaj grad čini najdinamičnijim tržištem centralne Srbije.
U Novom Sadu prosečna cena u starogradnji je oko 2.300 evra, dok premijum lokacije poput Limana i Grbavice dostižu i 3.200 evra.
Prema zvaničnim podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), prosek u Nišu, u novogradnji iznosi 1.700 evra, dok centralna opština Medijana beleži skokove do 2.300 evra.
Dok se u Pančevu, zbog blizine prestonice, prosek novogradnje stabilizovao na 1.750 evra, uz luksuzne komplekse koji dostižu i 2.400 evra.
Cene nekretnina u glavnim gradovima regiona pokazuju jasnu gradaciju, gde prednjače Ljubljana i Zagreb, sa prosečnim cenama između 3.500 i 5.000 evra po kvadratu, zbog uticaja evropskog standarda i turizma, dok je Beograd negde na sredini, sa tendencijom daljeg rasta. Na drugom kraju liste, nalaze se Podgorica, Sarajevo i Skoplje, koji ostaju najpristupačniji, sa cenama koje se kreću od 1.800 do 3.000 evra, uz napomenu da luksuzne lokacije na crnogorskom primorju i u centrima navedenih gradova često značajno premašuju navedene proseke.
Pitanje porekla novca ostaje rak rana srpskog tržišta. Prema izveštajima Uprave za sprečavanje pranja novca (APML), sektor nekretnina je još od 2018. godine procenjen kao najrizičniji. Ovo se najčešće ogleda kroz nelegalnu gradnju i kupovinu stanova iznad tržišne vrednosti kako bi se legalizovao neopravdani kapital. Iako zakon ograničava gotovinske transakcije na 10.000 evra, realnost na terenu je drugačija.
Prema podacima RGZ-a, preko 80% kupovina i dalje se obavlja u gotovini (odnosno bez stambenih kredita), što direktno nameće pitanje efikasnosti kontrole porekla sredstava. Ipak, u međunarodnim okvirima, Srbija je nedavno dobila pozitivne ocene. Prema izveštaju MONEYVAL-a iz decembra 2025. godine, Srbija je pohvaljena za napredak u borbi protiv pranja novca i na globalnim rang-listama (poput Basel AML Index-a) deli šesto mesto sa Švajcarskom, po tehničkoj usklađenosti propisa.
Socijalna slika u raskoraku sa tržištem
Ovakva tržišna slika direktno podstiče ekonomsku nejednakost. Prema podacima Eurostata, Srbija je među zemljama sa najvećim razlikama u primanjima u Evropi, sa Gini koeficijentom od oko 31,9. Iako je u periodu od 2019. do 2023. zabeleženo blago smanjenje nejednakosti, rast troškova stanovanja u 2026. ponovo pogoršava situaciju.
Prema anketi Republičkog zavoda za statistiku, čak 66% domaćinstava kaže da je opterećeno troškovima stanovanja. Inflacija najteže pogađa najsiromašnije slojeve stanovništva, jer se njihovi primarni izdaci odnose upravo na hranu i stan.
Veliki broj mladih i dalje razmišlja o emigraciji i to je direktna posledica nemogućnosti rešavanja stambenog pitanja, što dugoročno vodi ka kritičnom deficitu radne snage u zemlji.
Još uvek nema komentara.