Saobraćaj, klima uređaji, ventilatori, komšijski razgovori, građevinske mašine ili stalno zujanje kućnih aparata čine da, u pozadini, stalno čujemo buku. Ona je deo naše svakodnevice. Iako smo mi navikli na istu i često je ne primećujemo, naše telo je registruje. I drži nas u stalnom stanju uzbune.
Šta se dešava u telu kada čujemo tišinu
Čak i kada buka nije previše glasna da izazove oštećenje sluha, naš mozak je doživljava kao potencijalnu pretnju. Dolazi do naglog povećanja nivoa kortizola i adrenalina. Hronično povišen kortizol remeti ravnotežu celog organizma, remeti nam san, ubrzava otkucaje srca, sužava krvne sudove i povećava upalne procese.
Jedna od posledica je povišen krvni pritisak. Brojna istraživanja pokazuju da dugotrajna izloženost buki u saboraćaju, na primer, ili na radnom mestu, dovodi do hipertenzije. Hronična buka doprinosi razvoju kardiovaskularnih bolesti, od ateroskleroze do srčanog udara ili moždanog udara. Studije pokazuju da noćna buka sprečava prirodno snižavanje pritiska tokom noći, što je posebno opasno.
Nauka kaže da rizik od kardiovaskularnih bolesti raste za oko 7 do10% za svakih 10 decibela povećanja stalne buke u saobraćaju. Što je buka veća i što duže traje, srce više strada. Kod nas su ovi brojevi često i gori zbog starijih voznih parkova, nedostatka zvučnih barijera pored puteva i lošije zvučne izolacije u starim zgradama.
Buka je zaista „nevidljivi zagađivač“ o kom se malo priča u poređenju sa zagađenjem vazduha, ali posledice po endokrini i kardiovaskularni sistem su podjednako ozbiljne.
Uticaj na kognitivne funkcije i decu
Pored fizičkog, buka utiče i na psihičko zdravlje. Konstantna stimulacija dovodi do hroničnog stresa, na duže staze može da izazove anksioznost, depresiju, razdražljivost i osećaj bespomoćnosti. Ljudi koji žive u bučnim sredinama češće imaju promene raspoloženja, a deca imaju probleme sa koncentracijom, učenjem i češće su hiperaktivna. Upalni procesi izazvani stresom dodatno oštećuju mozak. Naime, amigdala postaje preterano aktivna, dok centar za samokontrolu slabi.
Deca su zaista najranjivija grupa. Poznata studija o školama u blizini aerodroma pokazala je da deca imaju značajno slabije rezultate u razumevanju pročitanog teksta i lošije pamte. Slabljenje centra za logiku i samokontrolu, pod uticajem hroničnog stresa, objašnjava povećanu razdražljivost i impulsivnost kod dece.
Osim toga, hronična buka indirektno utiče na naš metabolizam, remeti san, povećava insulinsku rezistenciju, doprinosi gojaznosti i dijabetesu tipa 2, kažu neka novija istraživanja. Dugoročno, telo ostaje u stanju “pripravnosti“, što troši ogromnu količinu energije.
Kada buka postaje toksična
Svetska zdravstvena organizacija je postavila granice iznad kog nivoa buka postaje toksična za organizam.
Iznad 55 decibela tokom dana: Smatra se nivoom koji izaziva značajno uznemiravanje i stres. To je otprilike nivo glasnog razgovora ili buke u kancelariji.
Iznad 40 decibela tokom noći: Prag iznad kog počinju merljivi negativni efekti na zdravlje, jer telo ne uspeva da se regeneriše.
Prosečna buka u prometnoj ulici je oko 70 do 80 decibela. Ako živite u takvoj ulici, telo vam je konstantno u stanju „uzbune“.
Kako da nam buka “ne probija uši”
Koristite čepiće za uši dok spavate ili radite. Isključite neotrebne uređaje u kući. Boravite u prirodi kad god možete i vežbajte tehnike opuštanja, kao što su meditacija ili joga. Danas postoje i aplikacije koje mere nivo buke, koje mogu da pomognu.
Zanimljivo je da je SZO rangirala buku kao drugi najveći ekološki uzrok zdravstvenih problema, odmah nakon zagađenja vazduha. Uši su nam uvek otvorene i mozak se navikne na zvuk, ali se telo nikada ne adaptira na stres koji taj zvuk izaziva.
Stalna pozadinska buka nije samo smetnja, ona nam stvara hronični stres koji nam vremenom narušava hormone, srce, pritisak, san i psihu. Ne treba da je ignorišemo, već da je tretiramo kao zagađenje vazduha ili nezdravu ishranu.
Još uvek nema komentara.