Epidemija u Kragujevcu: Pojava šuge u radnim kolektivima – kako da se zaštitimo
Dok zvanične institucije govore o sporadičnim slučajevima, opozicija tvrdi da je u Kragujevcu šugom zaraženo više od 100 radnika. Sumnja se da su nehumani uslovi smeštaja stranih državljana pretvorili fabrički krug u žarište.
Javnost je zabrinuta da li je zvanična statistika precizna. Nadležni navode da su preduzete sve mere izolacije, dok predstavnici opozicije tvrde da je broj zaraženih višestruko veći.
Neslaganje u brojkama zvaničnih podataka i opozicije
Predsednik gradskog odbora POKS i odbornik u Skupštini grada Milan Tanović izneo je u saopštenju i u izjavi za N1 uznemirujuće podatke. On tvrdi da informacije koje nam prenose Dom zdravlja i Institut za javno zdravlje, nisu precizne.
„Postoji osnovana sumnja da u fabrici “Stelantis” više od 100 radnika ima šugu. Pozivamo nadležne da prestanu sa umanjivanjem broja zaraženih i da hitno ispitaju uslove u kojima ovi ljudi borave“, izjavio je Tanović.
Ukazao je na katastrofalne higijenske uslove u kolektivnim smeštajima gde, prema njegovim rečima, 30 radnika deli jedno kupatilo, a neki spavaju i na paletama. Tanović zahteva hitnu reakciju inspekcije i poziva na odgovornost rukovodstvo fabrike.
Zvanični podaci Instituta za javno zdravlje Kragujevac, za sada, barataju jednocifrenim brojevima registrovanih slučajeva, uz napomenu da je tokom prošle godine u celom gradu zabeleženo oko 500 obolelih. Ipak, javnost opravdano strahuje da je reč o epidemiji u kolektivu koja bi mogla da se proširi.
Struka: Zašto zvanična statistika često ne pokazuje pravu realnost
O prirodi same bolesti i razlozima zbog kojih je teško precizno utvrditi broj obolelih, za Naš portal govori dr Jovan Lalošević, specijalista dermatovenerologije.
Dr Lalošević objašnjava da šuga dugo cirkuliše u populaciji, zbog stigme koja prati ovu bolest. Dodatni izazov predstavlja inkubacioni period.
„Zvanični broj prijavljenih slučajeva verovatno ne odražava realno stanje. U praksi se često postavlja klinička sumnja i odmah započinje terapija, a pošto dokazivanje parazita na koži nije uvek pouzdano, mnogi slučajevi se nikada formalno ne prijave“, navodi dr Lalošević.
Pacijenti često kriju simptome zbog osećaja nelagode, što omogućava parazitu da cirkuliše u kolektivu. Često se terapija započinje odmah na osnovu sumnje, bez formalne prijave Institutu, jer je antiskabiozna terapija bezbedna, a direktno dokazivanje parazita na koži nije uvek pouzdano.
Šuga je češća u zimskom periodu zbog dužeg boravka u zatvorenom prostoru.
Kod prve infekcije, simptomi kao što su intenzivan svrab, naročito noću, mogu da se jave tek nakon dva meseca. To znači da je osoba zarazna nedeljama, a da to i ne zna.
Za širenje zaraze je potreban duži kontakt koža na kožu ili deljenje posteljine i odeće, što je u prenatrpanim kolektivnim smeštajima praktično neizbežno.
Kako da se zaštitimo
Pojava šuge nije nužno povezana sa lošom higijenom i infekcija može da se javi i kod osoba koje vode računa o sebi.
Kada se dijagnoza postavi, terapiju moraju da sprovedu svi članovi porodice ili kolektiva istovremeno, bez obzira na to da li imaju simptome.
Šuga se uspešno leči ako se terapija sprovodi pravilno, prema uputstvu dermatologa.
Kako se postavlja dijagnoza i ko proglašava epidemiju
Iako se u javnosti već govori o epidemiji, zvaničnu odluku donosi Institut za javno zdravlje ili Ministarstvo zdravlja. Epidemija se zvanično proglašava tek kada broj obolelih u određenom vremenu i prostoru značajno premaši uobičajene vrednosti.
Činjenica da se veći broj slučajeva vezuje za jedan radni kolektiv predstavlja alarm za epidemiološku službu, bez obzira na to da li će država zvanično upotrebiti reč “epidemija“ ili ostaje pri formulaciji “pojačanog nadzora“.
Još uvek nema komentara.