Zloupotreba dece u političke svrhe u Srbiji: Saglasnost roditelja nije dovoljna
Zloupotreba dece u političke svrhe u Srbiji je praksa pred svake izbore, bilo da su na lokalnom ili republičkom nivou. U prethodnom periodu, baš pred lokalne izbore zakazane za 29. mart, imali smo priliku videti naizgled emotivne prizore visokih funkcionera i simpatizera SNS-a koji kroz razne aktivnosti promovišu političke agende.
Od ministra Glišića, koji naizgled bezazleno igra fudbal sa decom, preko „kralja obrva“ koji sasvim spontano dodeljuje pomoć majci bolesnog deteta u Smederevskoj Palanci, pa sve do samog predsednika Vučića koji posećuje teško obolelo dete i sve to pred kamerama pružajući nam tako uvid u najintimnije delove života jedne porodice, a pre svega deteta.
Prema podacima udruženja „Prijatelji dece Srbije“, u monitoringu koji su sproveli od 17. novembra do 17. decembra 2024. godine, uočili su 79 slučajeva političke zloupotrebe dece u predizbornom procesu, najviše od strane vladajuće stranke, čak 56 slučajeva.
Izvršna direktorka udruženja „Prijatelji dece Srbije“ Iva Eraković za Naš portal objasnila je da, za razliku od medijske sfere, ne postoji usmerena zakonska praksa koja precizno definiše političku zloupotrebu dece. Ističu da je Srbija potpisnica Konvencije UN o pravima deteta, koja Srbiju obavezuje na zaštitu dece od svakog vida eksploatacije.
Politička zloupotreba se definiše kao svaka situacija u kojoj se dete nalazi, a da pritom ne razume kontekst, odnose između učesnika niti sopstvenu funkciju u tom događaju.
Kao glavni problem ističu to što se često smatra da je potpisana saglasnost roditelja dovoljna da učešće deteta bude ispravno, što sagovornica osporava.
„Roditelji nekada nisu dovoljno informisani ili svesni posledica, pa njihova saglasnost postaje instrument kojim se dete dovodi u neprimeren položaj“, navodi Eraković.
Ono što je upečatljivo kod svake političke partije je targetiranje ranjivih grupa: politički akteri najčešće zloupotrebljavaju decu iz siromašnih porodica ili decu koja su bolesna (leče se preko SMS-a) kako bi izazvali empatiju kod birača.
„Umesto sistemskog rešavanja problema te dece, oni se koriste kao sredstvo za dobijanje političkih poena i medijsku pažnju“, objašnjava Eraković.
Sve što se objavi u digitalnom prostoru ostaje trajno, što za decu može predstavljati svojevrsni ožiljak i dugoročnu stigmatizaciju.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Dodaje da je bitno napraviti razliku kada se radi o participaciji i pravu na aktivizam.
Participacija podrazumeva uključivanje dece u donošenje odluka koje ih se direktno tiču (obrazovanje, zdravstvo, ekologija) i uvažavanje njihovog mišljenja, dok pravo na aktivizam ističe da deca, posebno srednjoškolci, imaju pravo na mirno okupljanje i izražavanje stavova o stvarima koje utiču na njihov život, što se nikako ne sme mešati sa stranačkom zloupotrebom.
Kao opšti zaključak navodi da su predizborne kampanje deo dnevne politike, te dodaje da stranačkim događajima i predizbornim borbama nije mesto u životima dece jer to nije kontekst koji oni mogu adekvatno razumeti.
Ističe da je glavni problem nedostatak sistemskog rešenja poroblema te da pomoć deci mora biti održiva i utemeljena, a ne svedena na jednokratne posete funkcionera pred kamerama u predizbornim kampanjama.
Za rešenje ovog problema najvažnije je pre svega postaviti vredosni konsenzus da svi politički akteri postignu dogovor da deci nije mesto u dnevnoj politici.
„Mi znamo bezbroj zakonskih rešenja u oblasti zaštite dece koja su jako dobra u teoriji, ali se u praksi ne sprovode. Dok se ne napravi vrednosni kontekst da je nedopustivo koristiti decu u političke svrhe, nećemo imati trajno rešenje ovog problema“ poručila je Iva Eraković iz udruženja „Prijatelji dece Srbije“.
Još uvek nema komentara.