Energetski šok preti ekonomiji: Srbija troši rezerve, a najveći rizik tek dolazi
Rat na Bliskom istoku i poremećaji na tržištu nafte ponovo su pokrenuli globalni energetski šok, čije posledice već oseća i Srbija, od trošenja državnih rezervi do rizika od rasta cena, inflacije i usporavanja investicija.
Kako za Naš portal objašnjava urednica Biznis magazina Radojka Nikolić, države širom sveta, pa i Srbija, trenutno imaju vrlo ograničen manevarski prostor.
„Slobodno se može reći da je ovo globalni energetski udar. Nemate mnogo instrumenata na raspolaganju“, navodi ona.
Prema njenim rečima, postoje tri osnovne mere, smanjenje potrošnje, korišćenje rezervi i intervencije države kroz poreze i akcize kako bi se ublažio rast cena. Međutim, sve te mere imaju kratkoročni efekat i ozbiljne posledice.
Najveći problem za Srbiju trenutno je trošenje rezervi:
„Mi imamo rezerve za 90 dana, ali problem je što morate neprekidno da ih dopunjavate. Pitanje je po kojoj ceni će država kupovati novu naftu“, upozorava Nikolić.
Dok se trenutno koriste zalihe nabavljene po znatno nižim cenama (oko 60 dolara po barelu), situacija na tržištu se brzo menja. Cena nafte je već oscilirala između oko 110 i ispod 100 dolara, u zavisnosti od geopolitičkih dešavanja.
Ključnu ulogu u snabdevanju ima Naftna industrija Srbije (NIS), koja pokriva najveći deo tržišta, ali i sama zavisi od uvoza sirove nafte i globalnih cena.
„Ta nafta koju će NIS i država nabavljati pitanje je po kojoj ceni. To zavisi od toga da li će se sukobi nastaviti“, kaže ona.
U slučaju eskalacije, posledice bi mogle biti ozbiljne. Prema procenama, cena nafte bi mogla da dostigne i 160 dolara po barelu, što bi imalo lančani efekat na ekonomiju, za sada je to samo procena.
Nikolić upozorava da se kriza ne završava samo na energentima.
„Uvek se dešavaju dve stvari, pad privredne aktivnosti i inflacija. To prati svaku ovakvu krizu“, ističe ona.
Nikolić dodatno upozorava da bi produžena energetska kriza mogla da pojača inflatorne pritiske u Srbiji, koji su i dalje osetni nakon prethodnih globalnih poremećaja. Kako objašnjava, rast cena nafte direktno utiče na gotovo sve sektore, od transporta i proizvodnje do cena hrane i osnovnih životnih namirnica.
„To je lančana reakcija, kada energenti poskupe, poskupljuje praktično sve“, navodi ona, dodajući da bi novi talas poskupljenja mogao dodatno da optereti standard građana.
Pored inflacije, jedan od ključnih rizika je i usporavanje privredne aktivnosti. U uslovima globalne nesigurnosti i rata, investitori postaju oprezniji, što može dovesti do odlaganja ili otkazivanja planiranih ulaganja.
„Dok traje neizvesnost, kapital se povlači i čeka sigurniji trenutak“, ističe Nikolić, naglašavajući da bi takav scenario mogao da utiče na ekonomski rast Srbije, posebno u periodu kada su planirane velike investicije i infrastrukturni projekti, kao što je pripremama za EXPO 2027.
„Ovo je godina kada mora mnogo da se završi i uloži. Rizik je veći kada rastu cene i kada imate poremećaje u snabdevanju“, objašnjava Nikolić.
Uz globalnu neizvesnost, rast cena energenata i moguće povlačenje investitora, Srbija se, kako zaključuje, nalazi u „specifično lošoj situaciji“ između potrebe za velikim ulaganjima i sve skupljih resursa koji ta ulaganja čine neizvesnim.
Još uvek nema komentara.