Više od 540 poginulih u nemirima u Iranu, Teheran zapretio SAD

Više od 540 ljudi stradalo je u nemirima u Iranu koji traju već dve sedmice, saopštila je organizacija za ljudska prava HRANA, dok su iranski zvaničnici zapretili da će ciljati američke vojne baze u slučaju intervencije Sjedinjenih Američkih Država.

Prema podacima HRANA, do sada je potvrđena smrt 490 demonstranata i 48 pripadnika snaga bezbednosti, dok je više od 10.600 ljudi uhapšeno. Iranske vlasti nisu objavile zvanične podatke o broju žrtava, a informacije nije bilo moguće nezavisno proveriti.

Pretnje i upozorenja iz Teherana

Predsednik SAD Donald Tramp više puta je zapretio intervencijom ukoliko iranske vlasti upotrebe silu protiv demonstranata. Prema pisanju američkih medija, Tramp bi trebalo da bude upoznat sa opcijama koje uključuju vojne udare, sajber operacije i dodatne sankcije.

Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Galibaf upozorio je Vašington da ne pravi, kako je rekao, „pogrešne procene“, navodeći da bi u slučaju napada na Iran legitimne mete bile američke baze i brodovi, kao i Izrael.

Protesti i pojačana represija

Protesti su izbili 28. decembra zbog rasta cena, ali su brzo prerasli u otvoreno nezadovoljstvo verskim rukovodstvom koje vlada Iranom od 1979. godine. Iranske vlasti optužuju Sjedinjene Države i Izrael da podstiču nemire i najavile su masovne skupove širom zemlje radi osude, kako navode, „terorističkih aktivnosti“.

Od četvrtka je u zemlji uvedena delimična internet blokada, što je znatno otežalo protok informacija. Ipak, na društvenim mrežama pojavili su se snimci masovnih noćnih okupljanja u Teheranu i sukoba u drugim gradovima, uključujući Mašhad.

Državna televizija prikazala je snimke vreća sa telima u teheranskoj sudskoj medicini, navodeći da su stradali žrtve napada „naoružanih terorista“. Vlasti su proglasile trodnevnu nacionalnu žalost.

Međunarodne reakcije i zabrinutost

Izraelski bezbednosni izvori navode da je Izrael u stanju pojačane pripravnosti zbog mogućnosti američke intervencije, iako ističu da su protesti unutrašnje pitanje Irana. Izraelska vojska saopštila je da prati situaciju i da je spremna da reaguje ukoliko bude potrebno.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je da iza destabilizacije stoje SAD i Izrael, optužujući „teroriste“ za napade na džamije, banke i javnu imovinu, ali je dodao da je vlada spremna da sasluša ekonomske zahteve građana.

Sjedinjene Države poručile su da su spremne da pomognu iranskom narodu, dok su pojedini američki senatori upozorili da bi vojna intervencija mogla imati suprotan efekat i dodatno ujediniti stanovništvo Irana protiv spoljnog neprijatelja.