Picula o grejs periodu za Srbiju: Vlast će morati da pokaže da je ozbiljna
Vlasti Srbije dobile su grejs period od šest meseci da ispuni zahteve potrebne za deblokadu sredstva iz Plana rasta, pre svega, zbog ambijenta u kojem politika proširenja ponovo dobija na zamahu, kaže izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula. Bez obzira na to, kako ističe, ne veruje da će biti „gledanja kroz prste“ i da će to biti period u kojem će vlast u Srbiji morati da pokaže koliko ozbiljno želi da ostvari ono na što se obavezala.
Picula je za N1 rekao da se, posle dužeg perioda u kojem je politika proširenja bila usputna tema na sastancima Saveta Evrope, stvara se jedna vrsta optimizma oko obnovljene politike proširenja u kojem se daje šansa svima onima koji, barem deklarativno, žele ući u Evropsku uniju. Zbog toga je, kako kaže, vlastima u Srbiji dat grejs period od šest meseci za ispunjenje zahteva koji bi doveli do deblokade sredstava iz Plana rasta.
„Čini mi se da Srbija ima svoje mesto, međutim, ne ono mesto kako ga interpretiraju provladini mediji u Srbiji, i sigurno da je predsednik Vučić ovoga trenutka u daleko komplikovanijem položaju nego što on i mediji koje kontrolišu žele prikazati. Njegovi susreti u Tivtu sa Ursulom fon der Lajen, Koštom, Merkel i Makronom su u interpretaciji tih medija ulepšavanje realnosti, jer ne navode ona problematična pitanja koja su se tom prilikom sigurno i otvorila. I smatram da se, nakon Tivta i izveštaja koji tek treba usvojiti na plenarnoj skupštini, ipak šalje jedna jasna poruka da uprkos svim medijskim smicalicama i pokušajoma lobiranja, Srbija jednostavno ne može napredovati na putu Evropske unije u ovim okolnostima i s ovakvom vlašću”, naveo je on.
Dodaje da su kriterijumi EU potpuno jasni, da ih se treba pridržavati, i da bez obzira na ovu vrstu zamaha politike proširenja, ne veruje da će biti “gledanja kroz prste”.
“Pre svega, jednoj vlasti koja već pune četiri godine ne uspeva da otvori nijedno pregovaračko poglavlje, i koja je početkom ove godine, poslala jasan signal usvajanjem takozvanih Mrdićevih zakona, ja ih nazivam Vučićevim zakonima, da ona ne namerava da ozbiljno usvaja demokratske standarde koji su potrebni ne samo da bi se napredovalo na putu prema članstvu, nego su to standardi koji treba da funkcionišu u svakoj zemlji koja se naziva demokratskom”, kaže izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.
Period od šest meseci koji je dat Srbiji, prema njegovim rečima, je period u kojem će vlast morati da pokaže koliko ozbiljno želi da ostvaruje ono na što se obavezala. Šta će se u tom periodu desti, kako kaže, teško je predvideti, ali da je mišljenja da će se, ako nije bilo prostora za usaglašavanje i dijalog do sada, situacija još teže realizovati u idućih šest meseci.
“Meni se čini da sada i Srbija ulazi u jedan period u kojem se neke razlike neće moći više sakrivati, jer one će postati i tema unutarašnje političke borbe, jer najavljuju se izbori u Srbiji. Ne znamo, doduše, kada će oni biti, i čini mi se da je ovo trenutak kada, ukoliko dođe do izborne kampanje, tada će se odnosi samo zaoštravati. To znači da će vlast insistirati na svemu onome što će je održati na vlasti, dok će politička opozicija insistirati na razlikama u odnosu na vlast i tu nekog prostora za dogovor neće biti. Meni se čini da su ovi izbori izuzetno važni, jer vlast želi da preživi u trenutku kada trpi nezapamćen pritisak onih koji žele da je smene“, naveo je sagovornik N1.
Komentarišući to što se čini da iz EU, sa jedne strane, stižu nikad oštriji izveštaji o Srbiji, a sa druge, se čini da pojedini evropski zvaničnici u svojim izjavama imaju blagonaklon stav prema predsedniku Srbije, Picula kaže da treba razlikovati ono što se kaže pred novinarima na zakazanim pres konferencijama, od sadržaja koji se komuniciraju u četiri zida.
“Ja sam siguran da su poruke predsedniku Vučiću kada razgovara sa nekim od čelnika država članica Evropske unije bitno drugačije od onih koji se artikulišu kada se oni susretnu zajedno pred novinarima, iako tu pomalo već vidim i neke promene. Dakle, pojedine države članice imaju sigurno i nešto drugačije nijansirane interese na Zapadnom Balkanu, ali još uvek nastoje prikazati da su deo jednog zajedničkog stava Evropske unije prema proširenju, koje se ovog trenutka ipak ponovo vratilo kao jedan od prioriteta i Komisije i Evropskog parlamenta i Saveta. Tako da su prave poruke one koje sigurno se ne komuniciraju na pres konferencijama nakon sastanka”, naveo je on.
Još uvek nema komentara.