Klaster 3 na čekanju: Kada se očekuje nova rasprava u EU i ima li prostora za promenu stava
Iako je Evropska komisija nedavno šesti put preporučila otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, države članice EU ni ovog puta nisu postigle konsenzus. Ovo pitanje bi, međutim, ponovo moglo da se nađe na dnevnom redu evropskih institucija krajem avgusta i početkom septembra, izjavio je ministar za evropske integracije Nemanja Starović, dodajući da “lopta sada nije u dvorištu Srbije”. Reč je, kaže, o “političkoj odluci, a ne neispunjenim obavezama”. Kada bi najranije moglo ponovo da se raspravlja o otvaranju Klastera 3? I, postoji li u međuvremenu prostor da se promeni stav čak osam država koje se tome protive?
Evropska komisija u julu preporučila državama članicama EU da odobre otvaranje Klastera 3 Srbiji, uzimajući u obzir “napore u ključnim pitanjima i činjenicu da je opšti balans neophodan za taj korak trenutno osiguran”. EK je, navedeno je tada u odgovoru za Insajder, bila stava da je “Srbija primenila važne elemente obaveza preuzetih krajem 2024. godine” i to u pogledu pravosudnih reformi, Saveta REM-a i izbornog zakonodavnog okvira, piše Insajder.
U rezoluciji Evropskog parlamenta je, ipak, bilo navedeno da je članstvo Srbije u EU proklamovani strateški cilj, ali da se taj stav često nije odražavao u praksi. Ocenjeno je bilo da je Srbija ostvarila ograničen ili nikakav napredak u mnogim pregovaračkim poglavljima. Ponovljeno je i da pregovori o pristupanju EU treba da napreduju samo na osnovu merljivog i održivog napretka, posebno u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija i reforme javne uprave. Evropski poslanici su, takođe, zbog neispunjenih obaveza pozvali na zaustavljanje budućih isplata u okviru instrumenta za reforme i rast.
Ovog meseca su i prvi put za više od dve decenije održavane pristupne konferencije sa četiri kandidata u istom danu – Crnom Gorom, Ukrajinom, Moldavijom i Albanijom. Srbije među tim zemljama nije bilo. Izostao je konsenzus za otvaranje klastera, te je 14. jula, dana koji su u briselskim krugovima nazvali „Super utorak“ za proširenje, propuštena prilika za napredak.
Starović, međutim, tvrdi da je izostanak odluke o otvaranju Klastera 3 poruka da stvarna volja za proširenjem Evropske unije ne postoji. Navodi i da je Srbija učinila sve što je bilo u njenoj moći, te da je “naša politička savest u tom smislu čista”. A činjenica da države članice nisu poštovale preporuku Evropske komisije, dodao je on, pokazuje da „politički kriterijumi nadmašuju tehničke“.
Koliko je takva ocena utemeljena?
Od optizma do zastoja
Srbija je, inače, pre 2021. pregovarala sa EU kroz 35 pregovaračkih poglavlja. Poglavlja su se otvarala i zatvarala pojedinačno, a onda je Francuska predložila novu metodologiju proširenja. Tako je došlo do tematske podele dosadašnjih poglavlja na šest klastera koji objedinjuju teme vladavine prava, tržišta, ekonomije, zelene agende i povezivanja, poljoprivrede i resursa i spoljnih odnosa. Vučić je tim povodom 2021. izrazio uverenje u ubrzanje evrointegracija.
“Poglavlja će se otvarati po klasterima i verujem da tako možemo da ih otvorimo više u jednoj godini nego u prethodne tri, četiri zajedno”, ocenio je on, dodajući da očekuje “velike izmene” i drugačiji put Srbije ka EU.
No, Srbija od tada nije otvorila nijedan novi klaster. Poznavaoci prilika ocenjuju da bi o otvaranju Klastera 3 ponovo moglo da se raspravlja nakon letnje pauze, premda je malo optimizma da će Srbija dobiti zeleno svetlo. Moguće je i da irsko predsedavanje Savetom EU proceni da ne postoji neophodan konsenzus među državama članicama i odluči da se dalje razmatranje ovog pitanja odloži za neku drugu priliku.
Kolike su šanse da dođe do promene mišljenja?
Upitan koliko je u kontekstu protivljenja članica moguće pozitivno mišljenje krajem avgusta ili početkom septembra, direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević kaže:
“Predstanici država treba da budu ubeđeni da sve one primedbe koje su stavljali, a koje se tiču vladavine prava u Srbiji, više ne postoje. Da su usvojeni svi pravosudni zakoni koji su ispravili ‘Mrdićeve zakone’, da je REM formiran, a medijski zakoni završeni i usvojeni. Dakle, da su svi uslovi koje je postavila Evropska unija ispunjeni”.
Povrh toga, ističe Zečević za Insajder, neophodno bi bilo da svih osam članica koje se sada protive budu ubeđene da se usvojeno zaista i poštuje u praksi. Na pitanje da li postoje izgledi za tako nešto, Zečević odgovara da brza promena mišljenja nije uobičajena kada postoji veliki broj država koji se protivi otvaranju klastera. Objašnjava da svaka članica ima predstavnike, ambasadore, misije pri EU, te bi bilo neophodno da se svi sastanu i konstatuju da je sa Srbijom sve u redu.
“Potrebna je saglasanost oko toga da je sve u redu sa pravosuđem, medijima… Da mogu da idu na Savet ministara, sastanak ministara i otvaraju Klaster 3”, ističe Zečević.
Upitan o ocenama prema kojima otvaranje Klastera 3 nije stvar neispunjenih obaveza, već političke odluke, Zečević kaže da su tehničke stvari možda ispunjene, ali da u Srbiji postoje problemi.
“Ako već govorimo o politici, ambijent kod nas nije idealan. Imamo političke probleme, jake tenzije u društvu i sve to je očigledno i utiče na otvaranje klastera. Kao i napredak u pregovorima sa Evropskom unijom. To je sigurno problem i za države koje mogu da se kriju ili traže dlaku u jajetu, upravo zbog političke situacije u zemlji”, zaključuje Zečević.
Govoreći o državama koje protive otvaranju Klastera 3 sa Srbijom, izvršni direktor Centra savremene politike Nemanja Todorović Štiplija ranije je za Insajder istakao da se one mogu podeliti u nekoliko grupacija. U prvu spadaju zemlje kojima je važna spoljna politika, a to su baltičke, potom one koje akcenat stavljaju na vladavinu prava, odnosno skandinavske i Holandiju i Belgiju. Naposletku su tu i naši susedi, sa kojima imamo bilateralne sporove – Hrvatska i Bugarska, naveo je Todorović Štiplija.
On je, takođe, podvukao da Srbija nije napravila nijedan korak da bi se uskladila sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, a na čemu se u poslednjoj rezoluciji EP ponovo insistiralo.
“Sve što neke države članice očekuju od Srbije, bar jedan pozitivan korak ka usaglašavanju sa spoljnom bezbednosnom politikom – to uporno izostaje”, zaključio je on.
Valja napomenuti da se Srbija uskladila sa dve nove spoljnopolitičke odluke EU vezano za Liban i Sudan, ali nije sa četiri koje se obnose na restriktivne mere zbog Rusije, kršenja ljudskih prava i sajber napada. U saopštenju EU navedeno je bilo da su se sa četiri odluke Saveta EU uskladili svi ostali kandidati za članstvo u EU iz regiona Zapadnog Balkana – Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija i BiH, koje će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu s tim.
Još uvek nema komentara.