Istekao ustavni rok za konstituisanje Skupštine Kosova, posledice mnogostruke
Mada je ustavni rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine Kosova istekao, to samo po sebi ne proizvodi automatsku posledicu raspuštanja Skupštine i raspisivanja novih izbora.
Po Članu 66. Ustava Kosova, mandat Skupštine počinje danom konstitutivne sednice koja mora biti održana u roku od 30 dana od zvaničnog objavljivanja rezultata izbora. Poslednji izbori su održani još 7. juna, a rezultat je zvanično proglašen 9. jula.
Međutim, prema tumačenju Ustavnog suda, izraz „održava se“ u ovom kontekstu ne podrazumeva samo fizičko sazivanje ili održavanje sednice.
Konstituisanje Skupštine predstavlja ustavni proces koji mora biti uspešno okončan u roku od 30 dana.
To podrazumeva sprovođenje svih ključnih ustavnih radnji neophodnih za potpuno konstituisanje Skupštine, kao što su verifikacija mandata, polaganje zakletve i izbor predsednika i pet potpredsednika.
Ustav Kosova nema izričitu odredbu po kojoj se Skupština automatski raspušta čim istekne rok od 30 dana za njeno konstituisanje.
Zbog toga se ne može tvrditi da samo prekoračenje ovog roka automatski vodi ka novim parlamentarnim izborima.
Ipak, prekoračenje ustavnog roka je važno za ustavnost i funkcionisanje države, posebno ukoliko Skupština nije završila sve radnje neophodne za njeno potpuno konstituisanje.
U takvoj situaciji može se postaviti pitanje da li institucije postupaju u skladu sa Ustavom i koje pravne posledice proizlaze iz činjenice da ustavni proces nije završen u predviđenom roku.
Ustavni sud ima konačnu nadležnost za tumačenje Ustava.
Međutim, Sud ne može samoinicijativno da otvori to pitanje, a, shodno Članu 113, postupak pred Ustavnim sudom može biti pokrenut samo na osnovu odgovarajućeg zahteva ovlašćenih subjekata.
Zato, ukoliko dođe do ustavnog spora u vezi sa posledicama prekoračenja roka za konstituisanje Skupštine, konačnu pravnu interpretaciju može dati upravo Ustavni sud, ukoliko mu predmet bude zakonito upućen.
Situacija je znatno jasnija o izboru predsednika Kosova.
Ustav predviđa konkretan rok i jasnu posledicu ukoliko Skupština ne uspe da izabere predsednika u predviđenom periodu.
U svojoj novijoj odluci Ustavni sud je utvrdio da, ukoliko predsednik ne bude izabran u propisanom roku, Skupština biva raspuštena po sili Ustava, nakon čega se održavaju vanredni parlamentarni izbori.
Dakle, za razliku od roka za konstituisanje Skupštine, Ustav kod neuspeha izbora predsednika izričito predviđa mogućnost raspuštanja Skupštine i organizovanja novih izbora.
Mehanizam za formiranje vlade
Poseban mehanizam postoji i za formiranje Vlade.
Po Članu 95. Ustava, predsednik Kosova daje mandat za formiranje Vlade kandidatu kojeg predloži politička stranka ili koalicija koja ima većinu potrebnu za formiranje Vlade.
Ukoliko prvi kandidat ne dobije potrebnu većinu, predviđena je mogućnost drugog pokušaja. Ako ni drugi kandidat ne uspe da formira Vladu, predsednik Republike raspisuje nove izbore.
Za izbor predsednika Kosova, u prva dva kruga glasanja Skupštine je potrebna podrška najmanje 80 poslanika, uz ispunjenje uslova u vezi sa prisustvom poslanika.
Zbog toga će ishod glasanja zavisiti od toga da li će predloženi kandidat uspeti da obezbedi širu parlamentarnu podršku.
Ključno pitanje sada jeste kako će institucije postupiti po isteku ustavnog roka i da li će eventualni spor biti upućen Ustavnom sudu radi konačnog tumačenja.
Zbog toga aktuelni politički zastoj ne treba posmatrati kao jednu jedinstvenu ustavnu situaciju, već odvojeno, kroz tri procesa: konstituisanje Skupštine, izbor predsednika Republike i formiranje Vlade.
Kada se radi o političkim posledicama nekonstituisanja institucija na Kosovu, one su mnogo šire od samog pravnog pitanja prekoračenja roka od 30 dana.
Što duže Skupština ostaje nekonstituisana, to se više stvara utisak da institucije nisu u stanju da sprovedu izborni rezultat i uspostave funkcionalnu vlast.
To može dodatno oslabiti poverenje građana u političke institucije i produbiti osećaj političke nestabilnosti.
Bez završetka procesa konstituisanja Skupštine, proces formiranja novih institucija ostaje blokiran ili ozbiljno usporen.
Dok se ovaj proces ne završi, država ima ograničene mogućnosti da sprovede novu političku agendu i donese ključne odluke, kao što su usporavanje reformi i evropskih integracija, kao najveća politička posledica.
Istovremeno, politička nestabilnost može otežati korišćenje evropskih fondova, posebno onih koji su povezani sa sprovođenjem konkretnih reformi i institucionalnih odluka.
Politička neizvesnost može negativno uticati na odluke privrednika i investitora, što može uticati i na sprovođenje kapitalnih projekata, reformi i drugih ekonomskih politika.
Slabljenje međunarodne pozicije Kosova je takođe jedna od najtežih posledica blokade institucija sa kojima se Kosovo u ovom trenutku susreće i to može otežati odnose sa Evropskom unijom, SAD i drugim partnerima.
Posebno je važno pitanje dijaloga Kosova i Srbije, gde je potrebna funkcionalna vlada sa jasnim političkim mandatom da bi mogla da donosi odluke i preuzima međunarodne obaveze.
Još uvek nema komentara.