Zašto sve stare knjige imaju isti prepoznatljiv miris
Dovoljno je otvoriti knjigu koja je godinama stajala na polici i miris se odmah oseti. Nekome liči na vanilu, nekome na drvo i prašinu, ali gotovo svako zna šta znači kada se kaže „miris stare knjige“. On, zapravo, nastaje dok papir, mastilo, lepak i drugi materijali od kojih je knjiga napravljena polako stare.
Papir nije isti materijal posle deset, pedeset ili sto godina. Njegov sastav se vremenom menja, a tokom razgradnje oslobađaju se različita hemijska jedinjenja koja završavaju u vazduhu.
Među njima je i vanilin, jedinjenje odgovorno za miris vanile. Može nastati razgradnjom lignina, prirodnog sastojka drveta koji se nalazi u papiru proizvedenom od drvne mase.
Zato miris stare knjige često ima onu slatkastu notu koja se teško može pomešati sa mirisom tek odštampanog izdanja.
Nije svaka stara knjiga ista
Miris zavisi i od toga kada je knjiga napravljena i kakav je papir korišćen.
Mnoga izdanja iz 19. i 20. veka štampana su na papiru proizvedenom od drvne mase, dok su se ranije koristila vlakna pamuka i lana. Takav papir ima drugačiji sastav, pa drugačije i stari.
Razliku pravi i mesto na kojem je knjiga provela decenije. Vlaga, temperatura i sunčeva svetlost ubrzavaju promene u papiru, dok svoj trag ostavljaju i korice, lepak i mastilo.
Zbog toga dve knjige iste starosti ne moraju ni približno isto da mirišu.
Istraživači su u starim knjigama pronašli čitav niz isparljivih organskih jedinjenja. Njihovi mirisi mogu da podsećaju na vanilu, badem, travu ili drvo, a upravo njihova mešavina daje starim knjigama prepoznatljiv miris.
Miris zanima i konzervatore
Ova pojava nije zanimljiva samo čitaocima i ljubiteljima antikvarnica.
Naučnici proučavaju jedinjenja koja stare knjige oslobađaju jer ona mogu da pruže informacije o stanju papira. Takve analize mogu pomoći konzervatorima da procene koliko je materijal propao, a da pritom ne moraju da uzimaju deo stranice za ispitivanje.
To je posebno važno kada je reč o retkim i vrednim knjigama koje nije moguće ispitivati metodama koje bi ih oštetile.
Miris koji se širi iz stare knjige zato nije samo miris prašine koja se godinama skupljala na polici. Dobar deo onoga što osećamo dolazi iz samog papira i procesa koji je u njemu trajao decenijama.
Još uvek nema komentara.