Pred 25. oktobar: Vlast ima državu, studenti nadu, opozicija kolone
Srbija će 25. oktobra birati novi parlament. Na jednoj strani su vlast, institucije, novac, televizije i dobro uvežbana mašinerija pritisaka. Na drugoj su studenti i nada da se glasovima, ipak, može pobediti sistem koji je odavno prestao da razlikuje državu od stranke. Između njih opozicija, tradicionalno raspoređena u više kolona.
Vanredni parlamentarni izbori raspisani su za 25. oktobar, u poslednjem zakonskom roku, pa će kampanja trajati minimalnih 45 dana. Izborne liste mogu da se predaju do 4. oktobra, građani koji žele da glasaju u inostranstvu moraju da se prijave do 3. oktobra, dok je 17. oktobar poslednji rok za prijavu domaćih posmatrača. Za kandidaturu je potrebno najmanje 10.000 overenih potpisa, a birač sada može da podrži više lista.
Formalno, sve deluje demokratski. Kutije, listići, komisije i kandidati. Pred nama je izborna utakmica u kojoj jedan tim poseduje stadion, reflektore, semafor, većinu sudija i televizijski prenos, dok drugi tek pokušava da utvrdi da li će mu biti dozvoljeno da uđe na teren.
Vlast na izbore izlazi sa listom „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“. Iako kao predsednik države ne može biti kandidat za poslanika, njegovo ime može da nosi lista, a on istovremeno može da vodi kampanju i najavljuje povratak na mesto premijera. Za to bi, posle eventualne pobede, morao da podnese ostavku na predsedničku funkciju. Zakon mu, dakle, ne smeta, naprotiv, kao da mu je krojen po meri.
Uz SNS su za sada potvrđeni radikali i Radnička partija, a očekuju se Pokret socijalista, Srpska narodna partija, Zavetnici i deo dosadašnjih partnera. SPS izlazi odvojeno, sa Jedinstvenom Srbijom, Socijaldemokratskom partijom Srbije i Zelenima Srbije, ali socijalisti već poručuju da će posle izbora ponovo sarađivati sa naprednjacima. Odvojene liste, zajednička kasa i ista postizborna adresa.
Glavni izazivač vlasti biće grupa građana „Studentska lista – Studenti pobeđuju“. Objavljena su imena 14 osnivača grupe građana, ali ne i kompletna lista od 250 kandidata. Studenti najavljuju stručnjake, profesore, aktiviste i javne ličnosti, dok vlast i njoj bliski mediji već mesecima pokušavaju da pogode imena pre nego što budu objavljena, kako bi na vreme počelo njihovo provlačenje kroz tabloidno blato.
Kandidat opozicije ne mora ni da se kandiduje da bi bio proglašen izdajnikom, stranim plaćenikom, lopovom ili neprijateljem države. Dovoljno je da se njegovo ime nasluti. Studentska lista zasad svoju najveću snagu crpi upravo iz toga što nije nastala u stranačkim centralama, već iz protesta pokrenutih posle pada nadstrešnice u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi.
Podršku studentima, bez sopstvene liste, dali su Demokratska stranka, Zeleno-levi front, Kreni-promeni, Pokret slobodnih građana, Socijaldemokratska stranka, Dveri, Dosta je bilo i još nekoliko organizacija. PSG je odustao od izlaska pošto nije formirana jedinstvena lista proevropske opozicije, uz napomenu da podrška studentima nije bezuslovna. Akademske organizacije pozvale su i ostale opozicione stranke da učine isto, ocenjujući da u ovakvim uslovima nije najvažnije ko će osvojiti nekoliko poslaničkih mesta, već da li će biti obnovljena mogućnost slobodne smene vlasti.
SSP, Srbija centar i Građanski pokret Solidarnost nastupiće kao „Evropska Srbija – Marinika Tepić – Zdravko Ponoš“. U drugoj koloni, pod nazivom „Narodna Srbija“, izlaze Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića, Novo lice Srbije Miloša Parandilovića i Ekološki ustanak Aleksandra Jovanovića Ćute. Novi DSS i Monarhisti formirali su „Autentičnu desnicu“, dok se najavljuje i zajednički nastup pokreta „Mi – snaga naroda“ i Narodne stranke. Tu su i manjinske i manje liste.
Više opozicionih lista bi moglo ostati ispod cenzusa. Njihovi glasovi tada ne nestaju politički, ali ostaju bez mandata i posredno povećavaju udeo onih koji su prag prešli. Drugim rečima, opozicija bi mogla da izgubi baš zato što je svako poželeo da zasebno spašava Srbiju.
Ni izborni uslovi ne ulivaju poverenje. Vlast tvrdi da su zakoni popravljeni prema preporukama ODIHR-a, domaći posmatrači i međunarodni izveštaji i dalje upozoravaju na pritiske na birače, zloupotrebu javnih resursa, funkcionersku kampanju, neravnopravan pristup medijima i ugrožavanje novinara. ODIHR zato priprema punu posmatračku misiju.
25. oktobra neće biti održani samo izbori između više lista. Biće to referendum o tome može li dobro organizovana nada da pobedi dobro organizovan strah.
Vlast ima gotovo sve. Studenti imaju ono što vlast više ne može da proizvede ni novcem ni televizijskim prenosima, poverenje velikog broja ljudi da promena ipak nije nemoguća. Borba neće biti ravnopravna. Nije bila ni prethodnih četrnaest godina. Razlika je što se sada, prvi put posle dugo vremena, Golijat nervozno raspituje ko je sve uz Davida.
Još uvek nema komentara.