Za zločin „Žuta kuća“ niko neće odgovarati
Za ubistva Srba i trgovine njihovim organima u Albaniji, tokom rata na Kosovu, u slučaju poznatom kao „žuta kuća“, niko neće odgovarati, pošto bi to inkriminisalo i svetske moćnike, ali i zbog toga što je presudom vođama Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) obuhvaćen period samo do 20. juna 1999. godine, ocenio je za Naš portal profesor Pravnog fakulteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Dušan Čelić.
Komentarišući prvostepene presude liderima OVK, koji su osuđeni na ukupno 81 godinu zatvora, Čelić, koji je i predsednik Upravnog odbora Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih i ubijenih sa prostora bivše Jugoslavije, kaže da nije realno očekivati nove istrage ili podizanje optužnice protiv lidera OVK za žutu kuću, i to zbog političkih i pravnih razloga.
Pravna argumentacija, objašnjava on, isključuje mogućnost dodatnog suđenja pošto se u presudi navodi da se tretiraju krivična dela ratnog zločina od marta 1998. godine do 20. juna 1999. godine.
„Posle tog perioda, prema presudi, smatra se da ne postoje krivična dela ratnog zločina pošto su prestala neprijateljstva. Ono što je posle tog perioda činjeno na Kosovu ili severnoj Albaniji ne može da potpada pod krivična dela ratnog zločina. Ako je to tako, kako tvrde u prvostepenoj presudi, to znači da će sva dela činjenja posle 20. juna zastareti“, kaže on.
Krivična dela ratni zločin ne zastarevaju
Čelić ukazuje da krivična dela ratnog zločina ne zastarevaju, ali pošto optužnica i presuda ograničavaju taj period na jun 1999. godine, „žuta kuća“ se ne može tretirati kao ratni zločin.
To bi, kaže on, moglo da se tretira kao obična krivična dela ubistva, protivpravnog zatvaranja, protivpravnog oduzimanja organa, ali takava dela imaju svoju granicu zastarelosti u proseku 15-20 godina.
„Takav pravni stav Specijalizovanih veća Kosova u Hagu nije ispravan. Prema međunarodnom humanitarnom pravu, strane obavezuje i ponašanje nakon prekida neprijateljstava. Ovde imamo primer da i nakon prekida neprijateljstava, druga strana – OVK – nije se demilitarizovala niti se razoružala, nego je nastavila sa oružanim dejstvom – nasilje prema civilima. Ima logike da se primeni stanovište da je i ono što je činjeno posle 20. juna posmatra kao ratni zločin“, kaže Čelić.
Kada je reč o političkoj argumetaciji, Čelić nije uveren da će se otvarati postupci jer su, kaže, organi ubijenih Srba završili širom sveta.
„To možemo nazvati nekom vrstom globalnog zločinačkog poduhvata, a istraga u vezi sa tim tangirala bi mnoge svetske moćnike“, kaže Čelić.
Specijalizovana veća Kosova u Hagu prvostepenom presudom osudila su bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija na 25 godina zatvora, bivše predsednike kosovske Skupštine Jakupa Krasnićija na 25 godina i Kadrija Veseljija na 18 godina zatvora, dok je bivši poslanik Redžep Seljimi osuđen na zatvorsku kaznu od 13 godina.
Knjiga Karle del Ponte
Bivša tužiteljka Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu Karla del Ponte u svojoj knjizi „Lov: ja i ratni zločinci“, iznela je podatke da je 1999. godine saznala od novinara da je oko 300 Srba i drugih nealbanaca bilo oteto i transportovano u Albaniju, gde su im vađeni organi, koji su zatim slani u Italiju i Veliku Britaniju, odakle su distribuisani u klinike širom Evrope i Sjedinjenih Američkih Država.
U knjizi ona spominje naselje Burelj u Albaniji, gde su žrtvama vađeni organi u kući koju ona u knjizi naziva „žuta kuća“.
„Žuta kuća“ se nalazi u selu Ribe, nedaleko od grada Burelja na severu Albanije.
Čelić podseća da je Evropska unija (EU) imenovala Specijalni istražni tim na čelu sa Klintom Vilijamsonom, američkim tužiocem, koji je tri godine radio na prikupljanju činjenica o „žutoj kući“, o nehumanom tretiranju srpskih zarobljenika i trgovini njihovim organima.
„On je 2013. godine izdao obimno saopštenje o nalazima u kojima stoji da je OVK sistematično organizovala etnički progon Srba sa Kosova, što je krivično delo zločin protiv čovečnosti. Ti ljudi su proterani samo zato što su Srbi. Proganjani su, kidnapovani i ubijani su zato što su Srbi. To Vilijamson navodi, navodi da je OVK to sistematično radio sa Srbima i drugim nealbancima“, naglašava Čelić.
Čelić podseća da Vilijamson u izveštaju pominje i trgovinu organima i „žutu kuću“, ali smatra da nije prikupio dovoljno dokaza.
„Vilijamson navodi da postoji osnovana sumnja, a kada postoji osnovana sumnja onda se pokreće istraga. U optužnici protiv vođa OVK toga nema. Ne pominje se „žuta kuća“ i zločin protiv čovečnosti. Samo se konstatuje da su čelniici OVK počinili zločini – 96 ubistava, ali kažu da Srbi i drugi koji su ubijani i proganjani nisu ubijani zbog etničke pripadnosti nego jer je smatrano da su protivnici OVK“, primećuje Čelić.
Slučaj Banjska
Čelić ocenjuje da su istraga i optužnica protiv vođa OVK bile ograničene, ali da ipak unose neke nijanse o zločinima OVK i remeti „belu“ sliku u svetu o OVK.
Čelić u zaključku poredi slučaj Banjska 2023. godine u kom su ubijene četiri osobe – jedan kosovski policajac Afrim Bunjaku, i trojica Srba – Stefan Nedeljković, Igor Milenković i Bojan Mijailović. Za taj zločin optuženo je 45 ljudi, a sudilo se samo Vladimiru Toliću, Blagoju Spasojeviću i Dušanu Maksimoviću, koji su tada i uhapšeni, dok su ostali optuženi u bekstvu.
Osnovni sud u Prištini je 24. aprila izrekao doživotne prvostepene kazne za Tolića i Spasojevića, a za Maksimovića, koji je jedini prisustvovao izricanju presude, 30 godina zatvora.
Čelić poredi dve doživotne i jednu tridesetogodišnju kaznu za oružanu pobunu, dok se u slučaju vođama OVK za 96 ubistava i više od 400 žrtava – prvostepene presude iznose dve po 25 godina, jedna od 18 i jedna od 13. godina.
„To je ruganje pravdi“, zaključuje Čelić.
Još uvek nema komentara.