Normalno je da dekan stoji između studenata i države. U slučaju Patrika Drida raspored je nešto drugačiji, država stoji iza dekana, policija ispred fakulteta, a studenti i „neposlušni“ profesori gde se ko snađe.
Ako je univerzitet poslednje mesto na kojem bi trebalo da važe partijska pravila, novosadski dekan Patrik Drid već neko vreme pokušava da dokaže suprotno. I to temeljno, gotovo naučno. Prvo policija, zatim obračun sa profesorima koji podržavaju studente, pa pametne naočare za snimanje. Na kraju, kao rezultat istraživanja, stižu državna odlikovanja i nove funkcije.
Najnoviji slučaj tiče se docenata novosadskog Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Mladena Mikića i Jovana Vukovića. Stručne komisije utvrdile su da obojica ispunjavaju propisane uslove za reizbor. Nije bilo protivkandidata, primedbi javnosti ni rasprave na sednicama Izbornog veća. Niko nije glasao protiv, ali se većina uzdržala. Tako je akademska uzdržanost postala vrlo efikasan otkaz bez potpisa, obrazloženja i griže savesti.
Drid tvrdi da odluku nije doneo on, nego Veće, i da profesori „nemaju rezultate“ za napredovanje. Kaže da se na tom fakultetu docenti ne biraju ponovo u isto zvanje, mada njegove kolege navode primer profesorke koja je upravo tako reizabrana. Dekan objašnjava da je taj slučaj bio drugačiji. U našim institucijama slučajevi su uvek drugačiji kada su ljudi podobni.
Njegov odnos prema akademskoj neposlušnosti nije nov. Drid je dva puta podnosio prigovor na reizbor profesora Filozofskog fakulteta Vladimira Mihića, iako su stručna tela pozitivno ocenila njegov rad. Kao zamerke pominjani su Mihićevi javni nastupi, objave na društvenim mrežama i podrška studentima u blokadi. Prošireni Senat potom je odbio Mihićev prigovor i profesor je posle 24 godine ostao bez posla.
Drid je na sednice Senata dolazio i sa pametnim naočarima koje imaju kameru. On tvrdi da sednice nije snimao i da naočare koristi radi lične bezbednosti zbog pretnji koje dobija. Međutim, potvrdio je da je njima snimao ljude ispred Rektorata i snimak objavio na Instagramu. Tako je univerzitetska autonomija dobila i svoju verziju video-nadzora sa dioptrijom.
Najpoznatiji Dridov „pedagoški metod“ javnost je videla 28. aprila 2025. godine, kada je pozvao policiju da mu omogući ulazak na blokirani DIF. Policija u opremi za razbijanje demonstracija potiskivala je okupljene, koristila pendreke i biber-sprej, a više ljudi je povređeno. Drid je tvrdio da policiju nije zvao protiv svojih studenata, već protiv aktivista. Bila je to razlika dovoljno fina da je studenti pod pendrecima verovatno nisu ni primetili.
Ni to mu nije bio prvi susret sa policijskom asistencijom u obrazovanju. Kada je 2016. postavljen za vršioca dužnosti direktora Visoke poslovne škole, u ustanovu je ušao uz policiju i promenu brava. Prethodno je, posle promene vlasti u Vojvodini, postao podsekretar u Pokrajinskom sekretarijatu za sport i omladinu.
Drid je nesumnjivo uspešan sportista i naučnik. Bio je reprezentativac u džudou i sambou, međunarodni sudija, autor velikog broja radova i nosilac majstorskog pojasa sedmi dan. Ali u njegovoj javnoj biografiji važna je i druga vrsta kondicije, politička. Njegovo ime nalazilo se među potpisnicima podrške izbornoj listi Aleksandra Vučića 2023. godine. Bio je i uz rektora Dejana Madića tokom posete studentima koji su blokirali Filozofski fakultet zahtevajući otkaz profesoru Dinku Gruhonjiću.
Posle policijske intervencije na DIF-u, predsednik Srbije ga je odlikovao, a ubrzo je imenovan i u Naučni savet Fonda za nauku, najviše stručno i savetodavno telo ustanove koja odlučuje o pravcu razvoja nauke i kontroliše finansiranje projekata.
Možda je sve to slučajnost. Ali slučajnosti u nas ima pravilo, uvek maršira u istom pravcu.
Patrik Drid je tako postao gotovo školski primer dekana novog doba, onog koji ne štiti univerzitet od vlasti, nego vlast od univerziteta. Studenti mu nisu partneri već bezbednosni problem, profesori nisu kolege već kandidati za proveru poslušnosti, a autonomija traje tačno dok se ne usprotivi državi.
U takvom sportu Drid, mora se priznati, postiže vrhunske rezultate. Za razliku od njegovih kolega, njemu reizbor očigledno nije potreban. Njega vlast bira neposredno.
Još uvek nema komentara.