Rat u Iranu i udar na ekonomiju: Kako bi poskupljenje nafte moglo da pogodi Srbiju

Rat u Iranu i eskalacija sukoba na Bliskom istoku već su izazvali potrese na svetskom energetskom tržištu, a posledice takvih kriza gotovo uvek stižu i do Srbije, najpre kroz rast cena nafte i goriva, a zatim i kroz širi talas poskupljenja. Ekonomisti upozoravaju da bi, ukoliko se sukob produži, poskupljenja mogla da zahvate čitav niz sektora, od transporta i poljoprivrede do hrane i komunalnih usluga.

Energetska tržišta reagovala su gotovo odmah na početak sukoba. Cena nafte na svetskim berzama porasla je za oko 10–13 odsto i dostigla oko 80 dolara po barelu, uz procene da bi u slučaju dužeg rata mogla da pređe i 100 dolara.

Glavni razlog za nervozu na tržištu jeste mogućnost poremećaja u Ormuskom moreuzu, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske trgovine naftom.

Takav poremećaj, upozoravaju analitičari, gotovo uvek dovodi do poskupljenja goriva i rasta inflacije u velikom delu sveta.

Efekat na Srbiju: Skuplje gorivo, pa sve ostalo

Iako Srbija nije direktno uključena u sukob niti je veliki potrošač bliskoistočne nafte, domaća ekonomija snažno zavisi od globalnih energetskih kretanja.

Analitičari upozoravaju da bi rast cena nafte mogao da pokrene lančanu reakciju u privredi: skuplje gorivo, veći troškovi transporta, a zatim i rast cena hrane i drugih proizvoda.

Drugim rečima, geopolitički sukobi brzo se pretvaraju u svakodnevnu ekonomiju, u cenu goriva na pumpama, cenu hleba i rate kredita.

Ljubodrag Savić: Energenti su uvek prvi udar

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić upozorava da su energenti gotovo uvek prvi sektor koji reaguje na geopolitičke krize i da posledice brzo prelaze na ostatak privrede.

On je ranije ukazao da energetske krize mogu da poguraju ekonomiju ka „kombinaciji inflacije i recesije, odnosno stagflaciji“, što je, kako je rekao, „najgore moguće stanje u koje neka ekonomija može da zapadne“.

U takvim situacijama, objašnjava Savić, povećanje cena energije direktno utiče na proizvodnju, troškove transporta i cenu hrane, pa inflatorni talas zahvata gotovo sve sektore privrede.

Jelica Putniković: Tržište nafte reaguje na svaku krizu

Energetska analitičarka Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana, objašnjava da su cene nafte izuzetno osetljive na geopolitičke događaje i da često reaguju čak i na same najave sukoba.

„Berzanske cene su vrlo podložne promenama zbog ekonomskih dešavanja i raznih izjava“, kaže Putniković, dodajući da analitičare posebno brine manjak dizela i poremećaji u snabdevanju energentima.

Prema njenim rečima, svaki ozbiljniji poremećaj u snabdevanju naftom može da podigne cenu goriva širom Evrope, pa samim tim i u Srbiji.

Radojka Nikolić: Inflacija se preliva iz sveta u Srbiju

Ekonomistkinja Radojka Nikolić, urednica magazina Biznis i finansije, ranije je upozoravala da se inflatorni šokovi iz sveta gotovo uvek prenose na male ekonomije poput srpske.

Kako je navela, energenti su najčešći „okidač“ takvih talasa, jer se povećani troškovi goriva brzo preliju na transport, proizvodnju i trgovinu, što na kraju plaćaju potrošači kroz rast cena.

Šta bi moglo da poskupi

U slučaju dužeg rata na Bliskom istoku, ekonomisti očekuju nekoliko ključnih efekata u Srbiji: rast cena,  benzina i dizel, povećanje troškova transporta i logistike, poskupljenje hrane zbog skupljeg goriva u poljoprivredi, pritisak na cenu električne energije i grejanja, novi inflatorni talas u regionu.

Drugim rečima, iako se rat vodi hiljadama kilometara od Srbije, njegovi ekonomski efekti mogli bi brzo da stignu do domaćih potrošača.

Ekonomija zavisi od trajanja sukoba

Ključni faktor biće trajanje konflikta. Ako rat ostane kratak i ograničen, tržišta se obično stabilizuju posle nekoliko nedelja. Međutim, ukoliko dođe do dugotrajnog poremećaja u transportu nafte ili šire destabilizacije regiona, posledice bi mogle biti mnogo ozbiljnije.

Istorija pokazuje da su upravo sukobi na Bliskom istoku više puta izazivali velike energetske krize i talase inflacije u svetu.

Zato ekonomisti upozoravaju da bi rat u Iranu mogao ponovo da pokaže staro pravilo globalne ekonomije: najskuplje posledice ratova često plaćaju oni koji u njima uopšte ne učestvuju.