Izvestilac EP Picula: Reforme u Srbiji se značajno usporile, u vladavini prava nazadovanje
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula izjavio je danas, tokom rasprave na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta o ovogodišnjem izveštaju o Srbiji, da se napredak Srbije u reformama važnim za članstvo u EU značajno usporio i da je u nekoliko ključnih oblasti, posebno u vladavini prava, zabeleženo nazadovanje.
„Beleži se kontinuirani neuspeh u sveobuhvatnom sprovođenju izbornih reformi jer i dalje postoji problem u izbornoj reformi i s biračkim spiskom“, rekao je Picula.
Dodao je da dok vlasti u Srbiji i dalje predstavljaju članstvo u EU kao strateški cilj, postupci njenog političkog vođstva „često to ne potvrđuju“, i da nema napretka u istrazi smrtonosnog pada nadstrešnice ulaza Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024.
Picula je naveo da se u izveštaju Evropska komisija poziva da se Srbiji, zbog neispunjenih obaveza ili nedostatka rezultata, posebno na polju vladavine prava, ubuduće obustave isplate iz instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan, i reprogramiraju za jačanje reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije, za nezavisne medije, organizacije civilnog društva i nezavisni sektor kulture.
„Podsetio bih kako je politika stabilokratije i gledanja kroz prste autokratama u poslednjih desetak godina stimulisala postojeće loše prilike na dobrom delu Zapadnog Balkana. Zato se ne moramo pitati kako bi danas prošao referendum o ulasku u Evropskoj uniji, upravo zbog niske podrške članstvu“, rekao je Picula.
On je naveo da je važan element za gubitak poverenja građana Srbije u EU i njene istitucije tolerisanje lažnog proevropskog narativa vlasti u Beogradu svih proteklih godina.
„Zbog toga sam uveren da je promašeno insistiranje na otvaranju pregovaračkog Klastera tri, čime bi se obnovili pregovori o pristupanju Srbije Evropskoj uniji nakon četiri godine zastoja“, naveo je Picula.
Dodao je da je Srbija sa spoljnom politikom EU usklađena samo 63 odsto, i osvrnuo se na jačanje veza Srbije sa Rusijom i Kinom.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos rekla je da Evropska komisija mora da vidi da Srbija pokazuje svoju stratešku posvećenost i nastavlja reforme.
„Kao što je mnogo puta rečeno, reforme na polju vladavine prava i poštovanje demokratskih principa i sloboda ostaće presudne za napredak Srbije na putu u EU“, rekla je Kos.
Dodala je da Srbija treba da na transparentan i inkluzivan način nastavi sa izbornim reformama u skladu sa preporukama ODIHR, da ojača medijske slobode i obezbedi poštovanje osnovnih prava i sloboda, uključujući pravo građana na okupljanje.
Ona je rekla da se Evropska komisija nada da će regulatorno telo za medije REM uskoro moći da počne da radi.
Davor Ivo Štir, poslanik Evropske narodne partije čija je Srpska napredna stranka, vladajuća u Srbiji, pridružena članica, izjavio je da Srbija treba da razume da ne može da napreduje na putu ka Evropskoj uniji ako održava prijateljske odnose sa protivnicima EU.
Izneo je da su neke države – članice pokušale da utiču na politiku Beograda, ali nisu uspele i da ni kritika u Evropskom parlamentu nije dala rezultat.
„Srbija se neće uskladiti sa EU u skorije vreme“, ocenio je Štir.
Andreas Šider, poslanik iz grupe evropskih socijalista i demokrata, izjavio je da na putu Srbije u EU „postoji jedan problem i on se zove Aleksandar Vučić“.
„Tokom njegovog predsedničkog mandata, zemlja ide unazad u pogledu demokratije, medijskih sloboda, transparentnosti. Korupcija raste, ministar ide na sahranu u Iran, a Srbija i Beograd su ponekad viđeni kao posrednik Moskve“, rekao je Šider.
On je naveo da Evropski parlament mora da izrazi potpunu podršku studentskom pokretu u Srbiji.
„Oni imaju jednostavan zahtev, i to je funkcionalna, moderna srpska država. I mislim da oni takođe očekuju, iako ne mašu evropskom zastavom, da Evropska unija podržava te zahteve, da imaju modernu, funkcionalnu, čistu srpsku državu“, rekao je Šider.
Dodao je da je pre održavanja izbora u Srbiji potreban izborni zakon koji obezbeđuje slobodne i poštene izbore, kao i sređen birački spisak.
Poslanik evropskih konzervativaca i reformista Dimitrije Sturza rekao je povodom planova za projekat Đerdap 3 da je Dunav međunarodna reka, da ne pripada jednoj državi i da je zato potrebno da planovi oko takih projekata budu rezultat zajedničkih dogovora.
Poslanik Helmut Brandšteter iz redova evropskih liberala rekao je da nije trenutak da se otvori Klaster 3, jer nema reformi, i konstatovao da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić ugledao na predsednika Rusije Vladimira Putina i želi da posle predsedničkog mandata ponovo postane premijer.
Evroposlanik Zelenih Vladimir Prebilič izjavio je da Evropski parlament nije neprijatelj srpskog naroda i da EP šalje jasnu poruku da nije zadovoljan stanjem demokratije u Srbiji.
„Srbija zaslužuje slobodne i poštene izbore što pre“, naveo je Prebilič.
Evropski parlament će sutra glasati o Nacrtu rezolucije o napretku Srbije u procesu pristupanja EU, na osnovu izveštaja stalnog izvestioca za Srbiju Tonina Picule.
Izveštaj o Srbiji, u kojem je izvestilac Picula ukazao da su reforme u vezi sa procesom pristupanja EU značajno usporene ili unazađene, posebno u oblasti vladavine prava i demokratije, Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (AFET) je odobrio 3. juna.
Izveštaj obuhvata događaje iz 2025. godine, kao i novije događaje, uključujući boravak misije AFET u Srbiji od 22. do 24. januara 2026. godine.
Još uvek nema komentara.