Crtaći nekad i sad: Brzi rezovi, jarke boje i posledica koju ne primećujemo

Crtani filmovi koje današnja deca gledaju nemaju mnogo veze sa onima uz koje su odrasle prethodne generacije. Dok su nekada dominirali sporiji ritam, duže scene i radnja koju predviđamo, savremeni dečji sadržaji sve češće liče na vizuelni ringišpil.

Aktuelne su promene kadrova na svake dve do tri sekunde, ekstremne boje, stalno kretanje i neprekidna stimulacija. Na prvi pogled, ovo je zabavno. U realnosti, veliki neurološki izazov.

Studije ukazuju da takav tempo posebno opterećuje deo mozga odgovoran za pažnju, samokontrolu, strpljenje i emocionalnu regulaciju. Problem je što je taj deo mozga kod male dece još u razvoju.

Stariji crtani filmovi nisu bili slučajno sporiji. Imali su duže scene, ritam koji je omogućavao mozgu da obradi sadržaj, razume uzrok i posledicu i napravi pauzu. Današnji sadržaji često su dizajnirani da veštački zadrže pažnju, a ne da podrže razvoj dece.

Svaki brzi rez, nova boja ili iznenadni zvuk izaziva kratko oslobađanje hormona sreće. Kada se to ponovi hiljadu puta, mozak se trenira da stalno traži brzinu, stimulaciju i “nešto novo”.

Istraživanja povezuju ovakve obrasce gledanja u ranom detinjstvu sa kraćim rasponom pažnje, slabijom tolerancijom na dosadu, povećanom impulsivnošću, slabijim izvršnim funkcijama.

Stručnjaci upozoravaju da takav model ne pomaže razvoju inteligencije kod dece, već pomaže da se dečji mozak muči sa mirovanjem, fokusom i razmišljanjem.

Važno je da naglasimo da ne treba deci potpuno zabraniti ekran. Treba da odlučimo kakvu vrstu stimulacije nudimo deci svakog dana. Ono što dete redovno gleda postaje i ritam na koji se njegov mozak navikava. Roditelji danas nisu suočeni sa pitanjem da li dete gleda ekran, već šta gleda i kako to utiče na njegov razvoj.

Stručnjaci savetuju balans. Birajte sporije sadržaje za decu i ograničite im vreme pred ekranom. Kombinujte gledanje sa igrom, ali i pustite decu “da im bude dosadno”. Jer razvoj pažnje ne dolazi iz neprekidne stimulacije, već iz prostora da mozak “diše”.