Institucije u Srbiji odbile da civilnom sektoru dostave informacije o proteranim građanima Hrvatske
Institucije u Srbiji, među kojima su Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) i Upravni sud, nisu dostavili civilnom sektoru informacije o građanima Hrvatske koji su proterani iz Srbije od početka studentskih protesta, odnosno kojima je uskraćen boravak, jer je procenjeno da predstavljaju pretnju po bezbednost Srbije, pokazao je izveštaj organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR).
Ivana Nikolić, autorka istraživanja „Proterivanje, targetiranje i drugi primeri kršenja ljudskih prava građana i građanki Hrvatske u Srbiji (mart 2025. – mart 2026.) koje je danas predstavljeno u Kući ljudskih prava u Beogradu, kazala je da je zbog toga jedini podatak na koji zvanično mogu da se pozovu – izjava hrvatskog ambasadora iz aprila prošle godine, da je do tada proterano 15 građana Hrvatske.
Nikolić je rekla da su od MUP-a tražili kopije svih rešenja kojima je ukinut boravak hrvatskim građanima, ali da su dobili odgovor da bi to bilo kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, iako su tražili da ti podaci ne budu javni u kopijama rešenja.
Dodala je da su dobili i odluku Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u njihovu korist, ali da MUP nije postupio ni po njoj, kao i da tražene odgovore nisu dobili ni od Upravnog suda, već samo jednu donetu presudu iz 2021. godine.
„Milsim da institucijama nije išlo u prilog da mi te informacije dobijemo“, ocenila je Nikolić.
Ona se osvrnula i na način na koji se u medijima bliskim vlasti koristi izraz „ustaše“, navodeći da je od 11. decembra 2024. godine, kada je predsednica Skupštine Ana Brnabić prvi put pomenula „Blokadnu kuharicu“ i optužila Hrvatsku za proteste, pa do 1. marta ove godine – pomenut najmanje 15.500 puta, odnosno za trećinu više nego u periodu pre dve godine, kao i da je porast upotrebe termina zabeležen i u Skupštini.
„Normalno je da novinari pričaju o zločinima u ustaškim zločinima. Nije normalno da se to priča svaki dan. A na ovim televizijama oni svakog dana pominju zločine u NDH (…) Da se svakoga dana priča o tome, to zapravo samo potvrđuje da je potrebno da se skrene pažnja sa pravih problema u ovoj zemlji i da se koristi sve što je ikada loše dolazilo iz te Hrvatske i da mi njima ne možemo da verujemo“, kazala je Nikolić.
Direktor Biroa za društvena istraživanaja (BIRODI) Zoran Gavrilović kazao je da vlast takve kampanje, pre svega preko Informera, sa upotrebom termina poput „ustaše“, koristi za ciljnu grupu koju predstavlja oko 20 odsto biračkog tela koje je „ratno traumatizovano“.
„Oni su njima ciljna grupa kroz ovu kampanju. Oni to ne rade zato što nekoga mrze, možda ideološki, ali zato pričaju za nekoga da je ‘ustaša’, da bi njega progonili medijski, a da ne bi pričali zašto je Srbija danas najgore plasirana dražava kada je u pitanju korupcija, zašto je loše pozicionirana po pitanju vladavine prava. Da ne pričamo o reformama, nego o ‘ustašama’ i nekima koji ovde organizuju nekakvu revoluciju“, dodao je Gavrilović.
Ocenio je da je to „opak proces“ koji mora da se spreči i dodao da je pred novim Savetom Regulatornog tela za elektronske medije (REM) velika odgovornost da to sankcioniše, jer će bez toga društvo ući u ozbiljnu krizu.
Advokatica iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Kristina Todorović navela je, govoreći o proterivanju građana Hrvatske, da država Srbija ima diskreciono pravo da donosi takva rešenja, ali da ona moraju da sadrže obrazloženje, da budu argumentovana i individualizovana zašto postoji pretnja po bezbednost Srbije.
Dodala je da su, prema njenim saznanjima, sva doneta rešenja bila bez zakonski propisanog obrazloženja i da su doneta na osnovu arbitrarne odluke.
Todorović je istakla i da Ustav Srbije garantuje različita prava građanima, ali da izveštaji poput današnjeg YIHR-a pokazuju da su brojna ugrožena, dodajući da nije dovoljno da Srbija uskladi zakone sa evropskim, već da e potrebno da ti zakonu budu primenjeni i u praksi.
Još uvek nema komentara.