Pripremite želje: Nebeski spektakl Perseida 12. avgusta donosi savršene uslove za posmatranje kiše meteora
Ako ste ljubitelj astronomije ili jednostavno volite romantične letnje noći pod zvezdama, ubeležite 12. avgust 2026. godine u svoje kalendare crvenim slovima. Ne samo da nas očekuje jedan od najbogatijih i najsvetlijih rojeva meteora (čuveni Perseidi), već će se na nebu odigrati prava astronomska trilogija kakva se retko viđa.
Tri nebeska fenomena u istom danu
Dok će noć biti rezervisana za kišu meteora, sam dan 12. avgusta doneće nam još jedan spektakl. U popodnevnim i večernjim časovima, iz Srbije će biti vidljivo delimično pomračenje Sunca (dok će u delovima severne hemisfere, poput Španije i Islanda, ono biti potpuno). Iako pomračenje neće direktno uticati na meteore, ono sa sobom nosi fazu mladog Meseca.
Naime, 2026. je jedna od onih retkih i savršenih godina kada Mesečeva svetlost uopšte neće ometati posmatranje. Zbog mladog Meseca, nebo će biti potpuno mračno, što znači da ćemo uz povoljne vremenske uslove moći da vidimo i one najsitnije i najbleđe „zvezde padalice” koje bi inače ostale nevidljive pod lunarnim sjajem.
Kada i kako je najbolje „loviti“ Perseide?
Iako su Perseidi aktivni od sredine jula do kraja avgusta, njihov apsolutni vrhunac dogodiće se u noći između 12. i 13. avgusta, sa posebnim akcentom na sate pred svitanje 13. avgusta. Prema podacima stručnjaka, u idealnim uslovima može se očekivati u proseku do 100 meteora na sat.
Posmatranje je najbolje započeti oko 23 časa po lokalnom vremenu. Tada sazvežđe Persej (radijant – tačka iz koje se čini da meteori prividno izviru) počinje da se penje visoko na severoistočnom horizontu.
Upoznajte kometu Svift-Tatl – Krivca za ovaj spektakl
Iako ih u narodu zovemo zvezdama padalicama, Perseidi su zapravo sitni ostaci komadići leda, prašine i stena, koje za sobom ostavlja kometa 109P/Svift-Tatl (Swift-Tuttle). Ovu ogromnu kometu, čije je jezgro prečnika neverovatnih 26 kilometara (što je čini najvećim poznatim telom koje redovno prolazi blizu Zemlje), otkrili su astronomi Luis Svift i Horas Tatl 1862. godine.
Svake godine u avgustu, Zemlja na svojoj putanji prolazi kroz najgušći deo potoka prašine koji je kometa ostavila. Tipičan meteoroid (kako se čestica naziva dok je još u svemiru) uleće u Zemljinu atmosferu neverovatnom brzinom od preko 214.000 kilometara na čas, što je blizu 60 kilometara u sekundi! Trenje vazduha pred sobom zagreva ove čestice do ekstremnih 1.650 stepeni Celzijusa, usled čega one sagorevaju u bljesku svetlosti na visini od oko 97 kilometara. Većina fragmenata nije veća od zrna peska, ali njihov vatreni kraj ostavlja prelep svetlosni trag.
Da li nam preti opasnost od sudara?
Kada je kometa Svift-Tatl poslednji put prošla kroz unutrašnji Sunčev sistem 1992. godine, jedva se videla golim okom. Sledeći prolazak očekuje se tek 2126. godine, a predviđa se da bi tada mogla biti spektakularno sjajna na noćnom nebu. Iako je jedan astronom svojevremeno izrazio zabrinutost da bi te 2126. godine moglo doći do sudara sa našom planetom, kasniji izuzetno precizni proračuni su tu teoriju potpuno odbacili. Najbliži prolazak ove komete pored Zemlje u narednom milenijumu dogodiće se daleke 3044. godine, kada će proći na bezbednoj udaljenosti od oko 1,6 miliona kilometara.
Šta nas čeka 2028. godine?
Zanimljivo je da dok željno iščekujemo savršene uslove 2026. godine, u naučnim krugovima vlada veliko interesovanje za 2028. godinu. Postoje ozbiljne naznake da bi snažan gravitacioni uticaj planete Jupiter mogao da preusmeri gušći deo meteorskog potoka direktno na Zemljinu putanju. To bi rezultiralo pravom „meteorskom olujom“, događajem u kom bi se broj meteora po satu višestruko uvećao.
Do tada, Perseidi pod tamnim nebom i mladim Mesecom ove 2026. godine ostaju apsolutni „must-see“ događaj sezone. Spremite želje, pronađite svoj mračni kutak u prirodi i uživajte u spektaklu koji nam samo svemir može prirediti!
Još uvek nema komentara.