Predsednica Društva sudija Srbije o izmenama pravosudnih zakona: Predsednik ne bi pogrešio kad ih ne bi potpisao

Dok pojedini poslanici vlasti usvajanjem izmena seta pravosudnih zakona najavljuju „vraćanje otetog pravosuđa“, iz Evropske komisije najavljuju procenu sveže donetih propisa, ocenjujući da bi mogli predstavljati značajan korak unazad na putu Srbije ka Evropskoj uniji.

Predsednica ovog Društva Dragana Bjelogrlić za Naš portal ocenjuje da način na koji je izvršena izmena pravosudnih zakona – bez svih potrebnih podataka, analize i projekcija, bez barem stručne, ali i javne rasprave o izmeni ovih sistemskih zakona, bez nužne međusobne saradnje državnih organa – ministarstava pravde i finansija, Visokog saveta sudstva, Vrhovnog i ostalih sudova, između ostalog, koja zahteva rukovođenje od strane Vlade, bez poštovanja zakonskih odredaba o pribavljanju mišljenja pravosudnih saveta, svakako ne može doprineti ubrzanju evrointegracija.

Ipak, ona ukazuje da su i sa ovim promenama stanje i pravni okvir za pravosuđe u Srbiji „na izuzetno visokom nivou, kao retko gde u Evropi“.

„Evropska pravosuđa u raznim državama trpe strašne pritiske (da pomenem samo Italiju, Francusku, Španiju), mnogo veće nego u Srbiji, jer je opšteprisutna erozija vladavine prava, pa i demokratije. Ipak, za naše evrointegracije nije ključno poglavlje 23, već je ključno poglavlje 35. Ukoliko bismo priznali secesiju i odrekli se Kosmeta, suštinski ne bi imali problema za pristup EU“, ocenjuje Bjelogrlić.

Prema njenim rečima, uvek je moguće unapređivati stvari, pa tako, kako kaže, i Društvo sudija smatra da treba ojačati materijalne garancije nezavisnosti sudstva, sve zaposlene u sudstvu staviti pod upravu Visokog saveta sudstva da bi on zaista efektivno upravljao sudskim sistemom. „Međutim, kad stanje nije idealno, a nigde nije, i kad se gleda samo jedna država izolovano i poredi u odnosu na ideal koji nigde ne postoji zaista u stvarnosti, kao što to EU radi, a uz to kad prihvatanje novog člana služi kao sredstvo trgovine interesima, onda je lako naći zamerku“.

Na pitanje može li nepoštovanje procedure prilikom predlaganja zakona, na koje je ukazao i predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov, biti dovoljan razlog da predsednik Srbije ne potpiše ukaz o proglašenju usvojenih zakona, Bjelogrlić kaže da je na tu povredu zakona ukazivalo i Društvo sudija, kao i pojedini poslanici pravnici.

„Kako je Ustavni sud i ranije u više navrata poništio pravne akte lokalnih samouprava zbog toga što nije poštovana procedura prilikom njihovog doniošenja, mislim da predsednik Republike ne bi pogrešio, naprotiv, učinio bi pravu stvar, kad ne bi potpisao danas donate zakone“, objašnjava Bjelogrlić.

Prema njenim rečima, usvojene izmene zakona, bar kada je reč o sudijama, ne donose veće promene. „Vredne pomena su samo po jedna izmena u Zakonu o sudijama (oko predsednika sudova) i u Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava – osnivanje još jednog osnovnog suda u Beogradu, četvrtog“.

„Izmena Zakona o sudijama odnosi se na mogućnost ponovnog izbora predsednika suda. Dakle, na mogućnost da predsednik suda ima dva mandata uzastopno. Političke vlasti su oduvek pridavale važnost funkciji predsednika sudova koju su videli kao zgodnu mogućnost za transmisiju političke vlasti na sudstvo, iako naravno ima ne mali broj predsednika sudova koji su profesionalci od integriteta. Zbog toga su bile česte intervencije u pogledu trajanja mandata predsednika suda (4-5 godina) i mogućnosti da oni imaju drugi mandat. Upravo usvojena izmena zadržava petogodišnji mandat predsednika suda i omogućava da predsednik suda bude još jednom izabran“, kaže Bjelogrlić.

Na najave formiranja još jednog suda u Beogradu (Četvrtog osnovnog), podseća da je do 2010. Beograd decenijama imao pet gradskih i četiri prigradska opštinska suda, te da to nikako nije trebalo dirati.

„Nažalost, takozvana reforma od 2008. do 2010. godine je broj tih sudova svela na po jedan gradski i prigradski (a u celoj Srbiji smanjila broj sudova sa 168 na 34) što je prouzrokovalo havariju u sudstvu, podiglo opterećenje sudova i sudija do neslućenih visina i višestruko povećalo njihovu neravnomernu opterećenost. Beogradski sudovi i sudije su, recimo, trostruko više opterećeni od ostalih“, kaže Bjelogrlić.

„Zato su zakonom od 2013. osnovana još po dva gradska i prigradska osnovna suda. Upravo izmenjenim zakonom osnovan je još jedan osnovni sud u Beogradu, za područje opština Surčin i Zemun. U ovoj sadašnjoj izmeni sporno je što za osnivanje novog suda nisu dati potrebni razlozi, a oni razlozi koji su dati (pretpostavka da će se u Surčinu zbog Expa povećati broj stanovnika i broj predmeta) je samo to – pretpostavka, neproverljiva i krajnje diskreciona. To nije dobar način upravljanja sudskim sistemom. Promena sudske mreže ne treba da se vrši kampanjski i selektivno, ona zahteva obimnu analizu, koja je izostala“, smatra Bjelogrlić.

Ona međutim, ukazuje da su mnogo obimnije i opasnije po samostalnost tužilačkog sistema izmene tužilačkih zakona.

„Njima se ukida komisija Visokog saveta tužilaštva za odlučivanje o prigovoru na obavezno uputstvo, supstitucija i devolucija i nadležnosti komisije se stavljaju u nadležnost takozvanog organa – neposredno višeg javnog tužioca. Vrhovni javni tužilac može da sprovodi međunarodnu saradnju samo uz prethodnu saglasnost ministarstva pravde. Odluku o prigovoru na godišnji raspored ne donosi više Visoki savet tužilaštva, već neposredno viši javni tužilac. Bitno se produžava mogućnost vd stanja, tako što se vršilac funkcije vrhovnog javnog tužilaštva postavlja na jednu godinu i može biti ponovo postavljen, a vršilac funkcije glavnog javnog tužioca se može postaviti na tri godine i može biti ponovo postavljen“, ukazuje predsednica Drušštva sudija Srbije.

„Osim toga, uvedena je mogućnost da glavni javni tužilac može biti ponovo biran za glavnog javnog tužioca. Vraćena je mogućnost koja je do primene zakona iz 2023. bila široko zloupotrebljivana – da se tužilac može uputiti iz nižeg u neposredno više tužilaštvo, o čemu odlučuje ne više Vrhovni javni tužilac, već Visoki savet tužilaštva. Dakle, suština je u jačanju neposredno viših glavnih javnih tuzilaca, u kontroli tužilaca kroz instituciju upućivanja u tužilaštava višeg stepena, kao i glavnih tužilaca kroz produžavanje vd stanja, što sve slabi Visoki savet tužilaštva kao ustavnog garanta javno tužilačkog sistema“, objašnjava Bjelogrlić.

Na pitanje da li se ovim setom zakona smanjuje i uticaj VSS, odgovara da da to nije slučaj. „Upravo usvojene izmene sudskih zakona ne slabe Visoki savet sudstva čija je ustavna uloga da jemči i obezbeđuje nezavisnost sudija i sudova. Međutim, ukoliko bi bio donet Zakon o Pravosudnoj akademiji i s tim u vezi izmenjen Zakon o sudijama, sa rešenjima sadržanim u predlogu Vlade od decembra 2025, to bi bitno poremetilo ustavni concept sudskog sistema i nezavisnost sudske vlasti. Visoki savet sudstva bi bio samo „protočni bojler“ – od tela koje odlučuje o izboru sudije bio bi pretvoren u telo koje samo pro forme proglašava izbor sudija koji je suštinski Pravosudna akademija izvršila kada je prethodno selektirala svoje polaznike“, objašnjava Bjelogrlić.