Digitalna pismenost: Kako da nam roditelji ne budu „van dometa“

Od zakazivanja pregleda kod lekara, provere da li je “legla” penzija, plaćanja računa ili podnošenja poreskih prijava, digitalizacija u Srbiji ne kuca na vrata, ona ih je odavno otvorila. Međutim, dok mlađe generacije ove promene vide kao uštedu vremena, za značajan deo populacije starije od 65 godina, ekran pametnog telefona je ozbiljna prepreka. 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, jaz u digitalnoj pismenosti se smanjuje, ali i dalje postoji. Sve više starijih ljudi koristi aplikacije poput Vibera, ali prelazak na sistem eUprave ili mobilno bankarstvo ih i dalje parališe. Ne daj Bože da treba taksisti da „pinuju“ lokaciju.

Šta kažu brojke

Prema poslednjim zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2024. godinu, digitalni jaz ostaje kritičan, uprkos tome što 94,3% domaćinstava poseduje internet priključak. Najveći problem je činjenica da čak 45% građana Srbije ne može da razlikuje lažne od pouzdanih informacija. Posebno su ranjive osobe sa invaliditetom, gde statistika pokazuje da većina njih uopšte ne koristi internet, što ih u potpunosti isključuje iz digitalnih tokova i državnih e-usluga.

S druge strane, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal beleže preko 1000 prijavljenih online prevara godišnje, a realne brojke su znatno veće, zbog neprijavljenih slučajeva.

Dok su globalni gubici od prevara lažnog predstavljanja premašili 3,4 milijarde dolara u 2023. godini, u Srbiji penzioneri najčešće postaju žrtve agresivnih „investicionih šema“ i napada putem lažnih SMS poruka i mejlova.

Prema izveštajima CESID-a, niska medijska pismenost kod starijih direktno utiče na gubitak ušteđevine, jer prevaranti sve češće koriste AI tehnologiju i imitiraju glasove bliskih osoba, te je još teže prepoznati prevaru.

Strah od tehnologije i osećaj nemoći

Psiholozi ističu da otpor prema tehnologiji kod starijih osoba nije iz lenjosti. Oni se plaše greške. Najviše se boje da će jednim pogrešnim klikom obrisati novac sa računa ili da će da pokvare uređaj koji su skupo platili. Osećaj digitalne nesigurnosti direktno utiče na njihovo samopouzdanje, navode psiholozi.

„Moja unuka to završi za dva minuta, ja se preznojim samo dok otključam telefon“, kaže sedamdesetšestoogodišnji penzioner Radiša iz Beograda, za Naš portal.

„Nije mene sramota što ne znam, nego se plašim da ću nešto da pokvarim, a banka više nema šalter u mom kraju”.

Banke, porezi i zdravstvo: Sistem ne čeka u redu

Digitalizacija javnih usluga donosi efikasnost, ali nosi rizik od digitalne isključenosti. Kada institucije postanu isklučivo digitalne, oni koji ne vladaju alatima postaju građani drugog reda, koji zavise od tuđe pomoći.

Elektronski recepti su olakšali podizanje lekova, ali zakazivanje termina preko integrisanih sistema, često zahteva asistenciju.

Gašenje ekspozitura banaka primorava starije na korišćenje bankomata i m-banking aplikacija, gde se greške skupo plaćaju.

Portal eUprava postao je osnovna tačka komunikacije sa državom, što je za generaciju koja je decenijama verovala isključivo u “pečat i potpis“, velika psihološka promena.

Kako prepoznati prevaru

Ministarstvo unutrašnjih poslova redovno upozorava na porast sajber kriminala, usmerenog upravo na one najranjivije.

Ovakve poruke nisu retkost, a prevaranti koriste nedostatak tehničkog znanja starijih osoba i predstavljaju se kao bankarski službenici ili daleki rođaci u nevolji. S vremena na vreme, trebalo bi da ponovimo roditeljima savete, kako bi ostali bezbedni na mrežama.

Banka nikada neće tražiti lozinku ili PIN kod preko SMS-a ili Vibera.

Ako poruka nudi “besplatnu pomoć“ ili “dobitak na nagradnoj igri“, najsigurnije je da je odmah obrišete. 

Ako neko traži novac hitno i kaže da je u problemu, uvek prvo pozovite tu osobu na dobro poznati broj telefona.

Postoji način da oslobodimo starije ljude straha od digitalizacije, ali nam treba strpljenje. Ne treba da radimo umesto njih, već da im pokažemo kako da urade sami. S obzirom na to da se radi o generaciji “stare škole”, najbolje je da ne pamte, već da zapisuju pravila “korak po korak”. Nije na odmet i da im pojednostavimo način rada, tako što ćemo im obrisati nepotrebne ikonice sa ekrana. Na kraju, treba i da ih pohvalimo za uspešno plaćen online račun.

Učenje u trećem dobu nije sramota, to je način da očuvaju moždane funkcije, ali i da se socijalno povežu, odnosno obnove kontakte sa starim prijateljima, koje dugo nisu videli. Jednostavno kao sudoku. Naša uloga je da im pomognemo između papira i piksela, a digitalna pismenost je uslov za dostojanstven život, bez obzira na godine.