Psihološkinja Ana Mirković: „Besni psi“ koji brane svoje lične interese napadaju novinare
Nakon verbalnog napada i vređanja koja je ekipa Našeg portala doživela u Smederevskoj Palanci, psihološkinja Ana Mirković kaže da se ljudi bliski vlastima ponašaju kao „pušteni besni psi“ koji brane svoje lične interese i ne dozvoljavaju da se situacija tumači logično već koriste kontranapad da zamagle objektivno sagledavanje.
Prema analizi koju je sproveo ANEM, više od trećine anketiranih novinarki i novinara u Srbiji, tačnije 37,1 odsto, ima dijagnostikovan mentalni poremećaj ili doživljava mentalne smetnje, što više nego duplo prevazilazi procenat zastupljenosti mentalnih poremećaja u opštoj populaciji.
Kada je reč o vrsti tegoba za koje je postavljena lekarska dijagnoza, među novinarima i medijskim radnicima ubedljivo prednjači anksioznost sa 72,1 odsto. Sledi depresija sa 40,4 odsto, dok napade panike prijavljuje 31,7 odsto ispitanih. Iako je uvreženo mišljenje da je kod novinara najčešći posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), on se javlja u 19,2 odsto odgovora, pokazuju rezultati ovog istraživanja.
Primer koji potvrđuje ove podatke je i današnji slučaj u kojem je novinarka Našeg portala napadnuta od strane „biznismena“ Branka Babića. On je na njen račun, kao i na račun redakcije, uputio niz neprimerenih reči, pa čak i psovki.
U momentu kad smo objavili razgovor sa „kraljem obrva“, po dobro poznatom receptu, na mrežama kreće niz pretnji upućen direktno našoj novinarki.
Za Naš portal psihološkinja Ana Mirković ističe da novinari u Srbiji ne mogu slobodno da obavljaju svoj posao, te objašnjava profil ličnosti koje napadaju novinare, kako u realnom, tako i u virtuelnom prostoru.
„Većinu tih ljudi sa kojima novinari treba da razgovaraju čine nenormalni ljudi jedne normalne zemlje. To su pušteni besni psi koji brane svoje lične interese; ucenjeni i ucveljeni, oni ne prezaju ni od čega“, rekla je Mirkovićeva.
Ona objašnjava da se u ovakvim slučajevima često primenjuje „mehanizam spina“ kojim se krivica uvek prebacuje na novinare. Umesto odgovora na pitanje, pokreće se kontra-kampanja etiketiranja (npr. „plaćenik”, „ustaša”, „blokader”) kako bi se javnost zbunila.
Prema njenim rečima, radi se o klasičnoj propagandi i manipulaciji gde milion puta ponovljena laž postaje percipirana kao istina, dok se sam događaj ciljnoj grupi prezentuje na njoj prihvatljiv način.
„Oni ne ostavljaju prostor da neko makar i milisekundu tumači sadržaj na logički način. Odmah kreću sa kontra-kampanjom, ne dajući izmanipulisanim i medijski nepismenim ljudima prostor da objektivno razmisle o samom događaju“, navodi ona.
Manipulativna strategija režima kroz medijsku propagandu i etiketiranje ne teži samo tome da građani veruju u laži, već da se sistemski uruši svako poverenje u društvu. Time se stvara stanje totalne dezorijentacije u kojem ljudi prestaju da veruju čak i sopstvenim očima.
Naša sagovornica je potvrdila da ni sama nije imuna na svakodnevnu propagandu i manipulaciju.
„Često uhvatim sebe u potrebi da proverim i informacije u koje sam sigurna. Oni već dugo rade na sistemskom urušavanju poverenja u sve i svakoga. Nažalost, kada je zemlja dovedena do ivice pucanja na svim nivoima, to im i uspeva“, istakla je psihološkinja Ana Mirković.
Još uvek nema komentara.