Nova ekonomija: MMF uvodi nadzor nad finansijama Beograda, pod lupom Šapićevi dugovi i populizam

Vlada Srbije je, na izričit zahtev Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), prihvatila da se finansijsko poslovanje Grada Beograda i njegovih preduzeća stavi pod strog nadzor i da se sprovede hitna eksterna revizija, prenosi portal Nova ekonomija. Ovaj potez nije iznenađenje s obzirom na to da budžet prestonice, koji sa opštinama iznosi 205 milijardi dinara, odnosno skoro devet odsto budžeta cele Srbije, grca u problemima. Dugovi prema bankama rastu, neisplaćene obaveze gradskih preduzeća se nagomilavaju, a novca za kapitalne investicije u gradskoj kasi gotovo da nema.

Prema pisanju Nove ekonomije, MMF insistira da eksterni konsultanti urade detaljnu analizu gradskih finansija sa budžetskim projekcijama za naredne tri godine kako bi se utvrdilo da li su one održive na srednji rok. Revizori će imati zadatak da analiziraju odnose i poslovanje komunalnih preduzeća, prikažu ključne fiskalne rizike, uključujući hronična kašnjenja u isplatama dobavljača, ali i da pročešljaju skrivene troškove. Poseban fokus biće na finansijskim instrumentima i koncesijama za tretman otpada i gradski prevoz, gde se u ugovorima često prikrivaju stvarni i rastući troškovi prema privatnim partnerima. Rok za dostavljanje ovog izveštaja je avgust ove godine.

Sunovrat gradskih finansija vremenski se poklapa sa mandatom gradonačelnika Aleksandra Šapića, čiji je niz populističkih mera značajno opteretio kasu. Najveći udarac zadala je odluka o ukidanju naplate gradskog prevoza, pa se sada iz budžeta samo za subvencionisanje ove stavke izdvaja čak 400 miliona evra godišnje. Taj novac sve više odlazi u ruke privatnih prevoznika koji preuzimaju linije od GSP-a, dok gradsko preduzeće gubi trku. Pored toga, ukupna socijalna davanja premašuju 200 miliona evra kroz subvencije za vrtiće, novčanu pomoć osnovcima, poklon vaučere i besplatan ulaz na bazene.

Zbog ovako visokih tekućih troškova, Beograd više nije u stanju da samostalno finansira kapitalne projekte, pa izgradnju novog mosta preko Save i projekat metroa sada finansira državni budžet, iako su to izvorne obaveze Grada. Alarm kod MMF-a upalila su sve veća kašnjenja u plaćanju jer su obaveze gradskih preduzeća premašile 150 miliona evra, uz rastući dug prema bankama. Uprkos tome, planiraju se nova zaduživanja radi kupovine tramvaja u vrednosti od 188 miliona evra, kroz javnu nabavku za koju postoje sumnje da je favorizovan turski proizvođač.

Kako bi pokrio nedostatak sredstava, Grad pribegava nepopularnim merama poput povećanja poreza na imovinu u 2026. godini za 5,5 odsto, dok su od Nove godine poskupele voda, pogrebne usluge, održavanje zgrada i parkiranje. Kako zaključuje Nova ekonomija, populistička politika gradonačelnika verovatno će ove godine udariti u zid. Ukoliko izveštaj u avgustu bude nepovoljan, pred Vladom Srbije i Aleksandrom Vučićem naći će se izbor: ili smena Šapića i uvođenje reda, ili novo prelivanje stotina miliona evra iz ionako šupljeg republičkog budžeta kako bi se pokrili gubici Beograda.