Kosovsko Specijalno tužilaštvo uputilo sudske pozive desetinama oficira i policajaca u centralnoj Srbiji
Specijalno tužilaštvo Kosova u Prištini uputilo je desetine poziva za saslušanje bivšim pripadnicima srpske policije i Vojske Jugoslavije koji žive na teritoriji Srbije, zbog sumnje na ratne zločine protiv civilnog stanovništva tokom sukoba 1998. i 1999. godine.
Jedan od takvih dokumenata, koji je nedavno procurio u javnost, upućen je na kućnu adresu u Zemunu. Poziv se odnosi na saslušanje zbog sumnje za ratni zločin protiv civila, sa rokom za pojavljivanje u Prištini početkom juna 2026. godine. Slični pozivi stigli su i na druge adrese u centralnoj Srbiji. Dokumenti nose zaglavlje Specijalnog tužilaštva Kosova i pozivaju optužene da se odazovu istrazi ili sudskom postupku.
Reakcije u Srbiji i pitanje porekla adresa
Bivši pripadnici bezbednosnih snaga i advokati izražavaju zabrinutost zbog toga što kosovsko tužilaštvo poseduje precizne podatke o prebivalištima i kućnim adresama u Srbiji. Prema nezvaničnim informacijama, adrese su pribavljene različitim kanalima, od starih registara, preko međunarodne saradnje, do mogućih curenja iz domaćih institucija.
Neki bivši policajci i vojnici javno su upozoravali da to ukazuje na moguću saradnju ili dostavljanje podataka od strane pojedinaca ili institucija iz Srbije koji imaju pristup ličnim podacima. Zanimljivo je da među onima koji su pozvani ima i „veterana“ koji obezbeđuju Ćacilend, kamp ispred Predsedništva Srbije.
Nekadašnji komandant Žandarmerije Srbije Goran Radosavljević Guri izjavio je za Kurir televiziju: “Dobijamo pozive iz tužilaštva u Prištini, naši državni organi su Albancima dostavili adrese pripadnika srpske vojske i policije”.
On je naglasio da se radi o pozivima za suđenja u odsustvu vezanim za događaje sa Kosova, uključijući i slučaj Račak i kritikovao što srpski organi navodno prosleđuju lične podatke i adrese kosovskim institucijama, što je ocenio kao neprihvatljivo. Pozivi su stigli i na adresu pokojnog generala policije Obrada Stevanovića, kao i u Haškom tribnalu osuđenog generala policije Vlastimira Rođe Đorđevića, otkrio je Guri.
Predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije Milovan Drecun je za RTS izjavio da Priština „pozive u Srbiju šalje preko Beča“, ne objašnjavajući kako su obezbeđene adrese primalaca u centralnoj Srbiji .
Stav Prištine
Iz Specijalnog tužilaštva Kosova navode da pozive šalju u skladu sa zakonom, koristeći mehanizme međunarodne pravne pomoći i javno oglašavanje preko službenih glasila i sajtova sudova. Za osumnjičene koji žive van Kosova i nisu dostupni, predviđena su suđenja u odsustvu, jer se nisu odazvali pozivu.
Aktuelni slučajevi
Među najznačajnijim predmetima je optužnica protiv 21 bivšeg srpskog vojnog i policijskog zvaničnika za događaje u Račku (januar 1999), sa ročištem zakazanim za jul 2026. godine u odsustvu. Tužilaštvo u Prištini je formiralo predmet u decembru prošle godine, a ročište zakazalo za 20. jul ove godine. Na spisku optuženih nalazie se i policijski generali Obrad Stevanović (nedavno preminuo) i Radomir Marković, nekadašnji šef tajne policije Srbije ( osuđen na 40 godina zatvora zbog zločina na Ibraskoj magistrali). Pored njih na optužnici je navedeno i ime generala Gorana Radosavljevića Gurija i nekoliko pukovnika vojske i policije.
Tužilaštvo je pokrenulo i akciju „Račak II“, u okviru koje su prošle nedelje u Štrpcu uhapšena petorica Srba. Tužilaštvo u Prištini je saopštilo da su oni uhapšeni zbog toga što su prepoznati u dokumentarnom filmu RTS-a o događajima u Račku.
Optužnica je podignuta i protiv pet bivših policajaca za slučaj u Kosovu Polju (6. maj 1999), gde se terete da su nezakonito lišili slobode pet civila, odveli ih i pogubili. Pokrenuti su i postupci protiv desetina građana osumnjičenih i okrivljenih za događaje u Đakovici tokom 1998. i 1999. godine.
Suđenja u odsustvu i posledice
Prema kosovskom krvičnom zakonu, ukoliko optuženi nije dostupan, sud može da sprovede ceo postupak uz advokata kojeg imenuje kosovska advokatska komora. U dosadašnjim postupcima (2024. i 2025. godine) su izricane maksimalne kazne od 15 godina zatvora. Na osnovu takvih presuda mogu se izdati međunarodni nalozi za hapšenje.
Osuđeni u odsustvu ima pravo na ponovno suđenje ukoliko se dobrovoljno pojavi ili bude uhapšen. Međutim, presude u odsustvu imaju značajne praktične posledice, ograničavaju slobodu kretanja u zemlje koje priznaju Kosovo i sarađuju sa Prištinom, koje mogu da ih uhapse i izruče kosovskom pravosuđu, a predstavljaju i svojevrsnu javnu etiketu.
Advokati u Srbiji savetuju optuženima da ne putuju u rizične zemlje i da prate pravne korake preko srpskih institucija.
Srbija ne priznaje Kosovo i ne izručuje svoje građane, pa su ove presude za srpsku stranu uglavnom simbolične, dok ih u Prištini predstavljaju kao korak ka ostvarivanju pravde za žrtve.
Optužnice donete u odsustvu mogu da budu razlog za nove međunarodne pritiske na vlasti u Srbiji.
Još uvek nema komentara.