Endometrioza pred novim preokretom: Šta menjaju priznanje invaliditeta, slučajevi kod muškaraca i test iz pljuvačke
Američki sudski slučaj otvorio je pitanje prava žena čiji simptomi onemogućavaju svakodnevni život i rad, britanski zdravstveni sistem priprema kontrolisanu primenu testa iz pljuvačke, dok retki slučajevi endometrioze kod muškaraca menjaju razumevanje nastanka bolesti. Nijedna od tih vesti ne znači da je pronađen lek, ali zajedno pokazuju da se bolest koja je decenijama svodila na „bolnu menstruaciju“ konačno posmatra ozbiljnije.
Endometrioza je dugo bila bolest koju je žena morala da dokazuje i onda kada zbog bola ne može da ustane iz kreveta, ode na posao, ima seksualni odnos ili obavi najobičnije svakodnevne aktivnosti.
Nalaz na ultrazvuku može da bude uredan. Simptomi se razlikuju od žene do žene. Bol se ne vidi spolja. Zbog toga mnoge pacijentkinje godinama slušaju da je ono što osećaju normalan deo menstruacije, posledica stresa ili nizak prag tolerancije na bol.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da sa endometriozom živi oko 190 miliona žena reproduktivnog uzrasta, odnosno približno svaka deseta. Bolest može da izazove hronični karlični bol, veoma bolne menstruacije, obilna krvarenja, bol tokom seksualnog odnosa, probleme sa mokrenjem i pražnjenjem creva, mučninu, nadimanje i neplodnost. Prosečan put do dijagnoze traje između četiri i 12 godina, a terapija koja bi bolest definitivno izlečila još ne postoji.
Zato je lavina informacija koja je tokom prethodnih dana krenula iz medija, a potom se prelila na TikTok, Instagram i druge platforme, privukla toliku pažnju. U kratkim snimcima ponavljale su se tri poruke: endometrioza je priznata kao invaliditet, pronađena je kod muškaraca i sada može da se otkrije iz pljuvačke.
Iza sve tri tvrdnje postoje stvarni pravni ili medicinski događaji. One, međutim, ne dolaze iz iste države, ne odnose se na isti postupak i ne znače da je preko noći pronađeno rešenje za endometriozu.
Kada bolest postane i pitanje radnih prava
Tvrdnja da je endometrioza „proglašena invaliditetom“ vezuje se prvenstveno za slučaj Kristijan „Sisi“ Vorli iz američke savezne države Severne Karoline.
Vorli je radila u Odeljenju za javnu bezbednost Severne Karoline. Zbog teških posledica endometrioze, koje su uključivale intenzivne bolove i periode tokom kojih nije mogla normalno da funkcioniše, tražila je da joj se omogući rad od kuće jedan dan mesečno.
Poslodavac taj zahtev nije prihvatio. Vorli je potom, bez advokata, pokrenula postupak tvrdeći da joj nije obezbeđeno razumno prilagođavanje uslova rada u skladu sa američkim Zakonom o osobama sa invaliditetom.
Savezni sud je tokom 2025. zaključio da su njeni simptomi dovoljno ozbiljni da mogu ispuniti zakonske kriterijume invaliditeta i da se zahtev za ograničen rad od kuće ne može unapred odbaciti kao nerazuman. Predmet je iste godine završen poravnanjem.
Odluka nije donela pravilo prema kojem je svaka osoba sa endometriozom automatski osoba sa invaliditetom. Američki zakon ni inače ne funkcioniše tako.
Prema zvaničnom objašnjenju američkog Ministarstva pravde, osobom sa invaliditetom smatra se neko čije fizičko ili mentalno stanje značajno ograničava jednu ili više važnih životnih aktivnosti. Među njima su hodanje, stajanje, spavanje, koncentracija i rad, ali i funkcionisanje organa i reproduktivnog sistema. Dijagnoza je važna, ali se procenjuje i način na koji bolest utiče na život konkretne osobe.
U tome je značaj slučaja Sisi Vorli. Sud nije samo prihvatio da endometrioza postoji. Prihvatio je mogućnost da njene posledice budu toliko ozbiljne da osoba zbog njih ima pravo na zaštitu od diskriminacije i prilagođavanje uslova rada.
Za žene koje su do sada morale da biraju između odlaska na posao pod jakim bolovima i rizika da zbog izostanaka izgube posao, ta razlika nije mala.
Ipak, američki sudski slučaj ne menja automatski položaj pacijentkinja u svetu i Srbiji. Invaliditet, procena radne sposobnosti, telesno oštećenje, pravo na invalidsku penziju i zaštita od diskriminacije nisu ista pravna pitanja.
Endometrioza se ne nalazi na jednostavnom spisku dijagnoza čije postojanje samo po sebi donosi određeno pravo. Presudno je kakve posledice bolest ostavlja, da li su one dugotrajne, kako utiču na rad i svakodnevno funkcionisanje i na koji način se sve to dokazuje pred nadležnim organima.
Zato bi vest iz Severne Karoline u Srbiji morala da otvori drugačije pitanje: šta se događa sa ženom koja zbog endometrioze više dana mesečno ne može da sedi, stoji ili putuje do posla, a kojoj poslodavac odbija fleksibilno radno vreme ili rad od kuće?
Endometrioza kod muškaraca jeste moguća, ali nije novo otkriće
Druga vest zvuči još dramatičnije: endometrioza je pronađena kod muškaraca.
Takvi slučajevi zaista postoje u medicinskoj literaturi, ali nisu otkriće iz 2026. godine. Reč je o izuzetno retkim pojedinačnim pojavama, toliko retkim da ne menjaju osnovnu činjenicu da endometrioza gotovo isključivo pogađa žene.
Neki od opisanih slučajeva zabeleženi su kod muškaraca koji su zbog raka prostate dugo primali estrogensku terapiju. Njihov značaj nije u brojnosti, već u tome što dodatno komplikuju pitanje nastanka bolesti.
Decenijama je najpoznatije objašnjenje bila teorija retrogradne menstruacije. Prema njoj, deo menstrualne krvi umesto da napusti telo odlazi kroz jajovode u karličnu duplju, gde se ćelije zadržavaju i kasnije formiraju lezije.
Ta teorija, međutim, ne može da objasni sve slučajeve. Retrogradna menstruacija javlja se kod velikog broja žena koje nikada ne razviju endometriozu. Ne objašnjava u potpunosti ni lezije pronađene daleko od karlice, poput promena u grudnom košu, niti retke slučajeve bolesti kod muškaraca.
Zato se istražuju i drugi mogući mehanizmi: preobražavanje jedne vrste ćelija u tkivo nalik endometrijumu, embrionalni ostaci ćelija, poremećaji imunskog sistema, kao i prenošenje ćelija krvnim ili limfnim putem. Uzrok bolesti ni danas nije konačno utvrđen.
Vest o muškarcima zato nije dokaz da je medicina tek sada otkrila endometriozu. Ona pokazuje koliko je bolest još nedovoljno objašnjena.
Ostaje, ipak, neprijatna činjenica da je nekoliko retkih slučajeva kod muškaraca privuklo pažnju koju decenijama nisu dobijali milioni žena sa bolovima.
Muški slučaj lako postaje senzacija. Žena koja od puberteta obilazi ordinacije i sluša da je sve u redu mnogo ređe dobija naslov.
Test iz pljuvačke postoji, ali pljuvačka nije terapija
Najkonkretnija nova vest stigla je iz Velike Britanije.
Britanski Nacionalni institut za zdravlje i izvrsnost u nezi, poznat po skraćenici NICE, objavio je 7. jula nacrt preporuke za trogodišnju kontrolisanu primenu dva neinvazivna testa za endometriozu u Nacionalnoj zdravstvenoj službi Engleske i Velsa.
Jedan od njih, Endotest, koristi uzorak pljuvačke. Drugi, EndoSure, preko senzora postavljenih na stomak meri električnu aktivnost creva.
Kod Endotesta analiziraju se mikroRNK, mali molekuli koji učestvuju u regulisanju aktivnosti gena. Istraživači traže određeni obrazac tih molekula koji se češće pojavljuje kod žena sa endometriozom.
Test je razvijan na osnovu studije koja je obuhvatila 200 žena sa hroničnim karličnim bolom i sumnjom na endometriozu. Kod 153 učesnice bolest je potvrđena, dok je 47 žena činilo kontrolnu grupu.
Istraživači su iz više od 2.500 analiziranih mikroRNK izdvojili kombinaciju od 109 molekula. U internoj proveri modela prijavili su osetljivost od 96,7 odsto i specifičnost od 100 odsto. To znači da je test u toj studijskoj grupi veoma uspešno prepoznavao žene sa endometriozom i retko davao pozitivan rezultat kod žena koje bolest nemaju.
Rezultati deluju impresivno, ali nisu dovoljan razlog da se test proglasi konačnim odgovorom.
Kontrolnu grupu činilo je samo 47 žena. Model je proveravan na podacima iz iste studijske populacije na kojoj je i razvijen. U istraživanje nisu bile uključene adolescentkinje, iako simptomi kod mnogih počinju još tokom školovanja. Deo učesnica koristio je hormonsku terapiju, koja je mogla da utiče na rezultate.
Autori studije objavljene u časopisu Journal of Clinical Medicine i sami upozoravaju na ograničenja dobijenih rezultata.
„Veličina uzorka, naročito kontrolne grupe od 47 žena, kao i interna unakrsna validacija zahtevaju spoljnu potvrdu rezultata“, navode istraživači.
Spoljna validacija podrazumeva proveru testa na novoj, nezavisnoj grupi pacijentkinja, koja nije učestvovala u njegovom razvoju.
Važan je i komercijalni kontekst. U istraživanju je učestvovala kompanija Zivig helt, koja razvija i prodaje Endotest, a jedan od autora bio je povezan sa tom kompanijom. To ne poništava rezultate, ali dodatno pojačava potrebu da ih nezavisni istraživački timovi ponove.
Upravo zbog toga odluka NICE-a nije bezuslovno i trajno odobrenje.
Prema nacrtu preporuke, Endotest i EndoSure koristili bi se tri godine, dok bi britanski zdravstveni sistem istovremeno prikupljao podatke o tome koliko su pouzdani u svakodnevnoj praksi, kod kojih pacijentkinja najviše pomažu i da li zaista skraćuju put do dijagnoze.
Testovi nisu namenjeni da sami potvrde ili isključe endometriozu. Koristili bi se uz razgovor sa pacijentkinjom, klinički pregled i postojeće dijagnostičke metode, posebno kada su ultrazvuk ili magnetna rezonanca negativni, nejasni ili nisu urađeni.
To ograničenje ne umanjuje njihov potencijal.
Uredan ultrazvučni nalaz ne isključuje endometriozu. Kvalitet pregleda zavisi i od opreme, vrste bolesti i iskustva osobe koja pregled obavlja. Evropsko društvo za humanu reprodukciju i embriologiju još 2022. promenilo je odnos prema dijagnostičkoj laparoskopiji i naglasilo veći značaj kliničke procene i snimanja, umesto ranijeg pristupa prema kojem je operacija bila gotovo neizbežan put do potvrde bolesti.
Test iz pljuvačke mogao bi da pruži još jedan dokaz ženama kod kojih simptomi postoje, a snimci ne daju jasan odgovor. Mogao bi i da pomogne lekarima da procene koju pacijentkinju treba ranije uputiti u specijalizovani centar.
Ne može, međutim, da kaže gde se lezije nalaze, koliko su proširene, da li su zahvatile creva, mokraćnu bešiku ili druge organe, niti koja će terapija kod određene žene biti uspešna.
Nova dijagnostika ne rešava stari problem
Za žene u Srbiji vest iz Velike Britanije za sada ne znači da će Endotest uskoro moći da zatraže u domu zdravlja.
Nije pronađena javno objavljena odluka Ministarstva zdravlja ili Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje o uvođenju testa iz pljuvačke u domaći zdravstveni sistem.
Ono što nova istraživanja menjaju jeste standard prema kojem bi taj sistem trebalo procenjivati.
Ako je u Velikoj Britaniji prosečno čekanje od devet godina i četiri meseca bilo dovoljno ozbiljan razlog da javno zdravstvo počne da ispituje nove dijagnostičke metode, koliko do dijagnoze čekaju žene u Srbiji?
Ne postoji ni lako dostupna mapa državnih ustanova u kojima rade timovi specijalizovani za endometriozu. Pacijentkinje uglavnom same, preko preporuka drugih žena, pokušavaju da saznaju ko ume da prepozna duboku endometriozu na ultrazvuku, gde mogu da dobiju drugo mišljenje i kojoj ustanovi da se obrate kada bolest zahvati više organa.
Endometrioza još nema lek. Test iz pljuvačke još nije konačna zamena za postojeću dijagnostiku. Slučajevi kod muškaraca ne menjaju činjenicu da je reč o bolesti koja pogađa milione žena. Američka sudska odluka ne daje svim pacijentkinjama na svetu automatski status osobe sa invaliditetom.
Promena je ipak stvarna.
Bolest se sve teže može svesti na privatni problem žene koja „teško podnosi menstruaciju“. Njene posledice ulaze u sudske odluke, radne odnose i javne zdravstvene politike. Nauka traži tragove bolesti u pljuvački, krvi i aktivnosti organa, umesto da od pacijentkinje očekuje da godinama čeka operaciju kako bi dokazala ono sa čim svakodnevno živi.
Najsporije se i dalje menja prva rečenica koju mnoge čuju kada zatraže pomoć.
Da je normalno da menstruacija boli.
Posle svega što danas znamo o endometriozi, upravo je tu rečenicu sve teže opravdati.
Još uvek nema komentara.