Trgovina životima: Kako šarlatani zarađuju na teškim bolestima
Brojni teško oboleli pacijenti u Srbiji prekidaju zvanično lečenje verujući agresivnim internet oglasima koji obećavaju brzo i potpuno izlečenje prirodnim putem. Iza ovakvih ponuda krije se razrađena industrija lažne nade, predvođena isceliteljima sa sumnjivim diplomama, koja opstaje zahvaljujući zakonskim rupama i kaznama za nadrilekarstvo koje su u praksi gotovo simbolične.
„Moj brat je verovao da će ga spasiti sokovi i tinkture. Rekli su nam da ne ide na operaciju, da će mu to samo naškoditi. U trenutku kada smo shvatili šta se dešava, bilo je kasno“, ovim rečima Biljana Jovanović opisuje poslednje mesece života svog brata Slavča Petrova, koji je preminuo od tumora na mozgu.
Ovaj slučaj, koji je 2019. godine potresao Srbiju, nije ostao samo na rečima. Biljana je javnosti i nadležnima priložila materijalne dokaze, direktne prepiske u kojima ih je samozvani stručnjak odvraćao od zvanične medicine i neophodne operacije. Umesto u bolnici, Slavčo je svoje poslednje dane proveo u takozvanom „Centru za zdravstveni oporavak“ Miroljuba Petrovića, pijući biljne preparate po ceni od nekoliko hiljada evra.
Ova tragedija otvorila je pitanje koje već godinama lebdi iznad domaćeg zdravstvenog sistema: kako je moguće da se u javnom prostoru nekažnjeno reklamiraju i prodaju napici koji navodno leče rak, dijabetes i druge teške bolesti?
Mreža koja lovi očajne
Marketing ovih proizvoda ne počinje u apotekama, već na društvenim mrežama. Algoritmi brzo prepoznaju trenutak u kojem neko pretražuje pojmove poput „lečenje raka“ ili „prirodni lek za dijabetes“. Korisnici se kroz senzacionalističke naslove uvlače u zatvorene Viber grupe i Telegram kanale. Tamo ih ne dočekuju naučne studije, već navodna svedočenja ljudi koji su preživeli zahvaljujući „čudotvornim kapima“.
Srpski onkolozi upozoravaju da je ovakav pristup izuzetno opasan. Specijalista interne medicine i onkolog, profesor doktor Vladimir Kovčin objašnjava apsurdnost nekih popularnih metoda, poput lečenja raka sodom bikarbonom.
„Na primer, soda bikarbona koju uzmete „na usta“, prolazi kroz želudac i neutrališe se želudačnom kiselinom. Stoga, da biste promenili pH krvi, morate venski uneti bikarbonate kao elektrolite, što je strogo kontrolisano u metaboličkim jedinicama i to isključivo kada je neophodno. Zato sve to nema logike, a u velikim količinama može i da škodi“, naglašava dr Kovčin.
On takođe upozorava na najveću opasnost ovakvih „terapija“.
„U određenom broju slučajeva, pacijenti su čak i izgubili dragoceno vreme za početak lečenja“.
Trgovina plodnošću i lažna obećanja za žene
Meta manipulativnog oglašavanja nisu samo onkološki pacijenti. Posebna i izuzetno profitabilna grana ove industrije targetira žene koje se bore sa sterilitetom, policističnim jajnicima ili hormonskim disbalansom. Na forumima i Instagram profilima nude se „magične mešavine čajeva“, kapi na bazi virka i hajdučke trave, koje navodno garantuju začeće i rešavaju ginekološke probleme bez uplitanja medicine.
„Tri godine sam pila razne čajeve za policistične jajnike koje sam naručivala preko interneta, verujući da ću tako izbeći hormonsku terapiju i ostati trudna. Ginekološki pregled na koji sam konačno otišla pokazao je da su mi jajovodi potpuno neprohodni. Izgubila sam dragoceno vreme verujući u čuda“, svedoči tridesetdvogodišnja Milica iz Beograda, čija priča oslikava sudbinu mnogih žena koje spas traže u alternativnoj medicini.
Lekari i stručnjaci za fertilitet neprestano apeluju na oprez, ističući da biljni preparati mogu biti samo blaga dopuna, ali nikako zamena za ozbiljnu dijagnostiku. Ginekolozi upozoravaju na opasnosti samozavaravanja: „Nema biljke koja leči sve muke, nema biljke koja će čudotvornim dejstvom ženi bez jajnika omogućiti trudnoću“. Oslanjanje isključivo na čajeve kod ozbiljnih anatomskih ili endokrinih prepreka često vodi do trajnog gubitka šanse za roditeljstvo.
Diplome sa interneta za nekoliko nedelja
Trgovci zdravljem često ispred svog imena stavljaju titulu „doktora“ kako bi stekli poverenje javnosti. Ipak, istraživanje pokazuje da iza ovih zvanja gotovo nikada ne stoje godine medicinskog fakulteta i specijalizacije.
U pitanju su uglavnom kupljeni sertifikati sa neakreditovanih onlajn platformi, poput takozvanog „Fakulteta za prirodnu medicinu“. Ove ustanove nemaju dozvolu nadležnog ministarstva, a ceo proces edukacije traje svega nekoliko nedelja i svodi se na plaćanje kotizacije. Trenutak u kom pacijenti vide natpis „dr“ je presudan jer oni tada veruju da razgovaraju sa stručnjakom koji snosi profesionalnu odgovornost. Zapravo, ovi pojedinci ne podležu kontroli Lekarske komore niti bilo kakvom etičkom kodeksu.
Zakon bez pravih zuba
Član 244. Krivičnog zakonika Srbije definiše nadrilekarstvo kao krivično delo za koje je predviđena zatvorska ili novčana kazna. Ipak, sudska praksa pokazuje da su sankcije izrazito blage.
Epilog slučaja sa početka priče to i dokazuje. Miroljub Petrović je početkom 2024. godine pred Osnovnim sudom u Leskovcu prvostepeno osuđen upravo zbog nadrilekarstva. Kazna koju je sud odredio iznosi svega 100.000 dinara, uz oduzimanje nelegalnih čajeva, sokova i tinktura koje je pravio u kućnoj laboratoriji.
Ovakve blage kazne posledica su činjenice da je na sudu izuzetno teško dokazati direktnu uzročno-posledičnu vezu između smrti pacijenta i uzimanja alternativnih preparata. Nadrilekari se često brane tvrdnjama da su samo iznosili svoje mišljenje i da su pacijenti dobrovoljno pristali na tretman.
Državni organi propisuju stroga pravila prema kojima se na dodacima ishrane ne smeju isticati tvrdnje da leče ili sprečavaju bolesti. Ipak, internet trgovina i dalje ostaje teško uhvatljiva za nadležne inspekcije. Tokom perioda pojačanih kontrola u legalnim apotekama, nelegalni preparati se i dalje neometano šalju brzom poštom, bez računa i bez ikakvog dokaza o sastavu i zdravstvenoj ispravnosti.
Borba protiv ove pojave zahteva oštrije kazne za one koji zarađuju na tuđoj nesreći, ali i bržu reakciju tužilaštva za visokotehnološki kriminal. Sve do preduzimanja ozbiljnijih koraka, kazna za ugrožavanje ljudskog života ostaće manja od vrednosti nekoliko prodatih preparata, a trgovina lažnim lekovima profitabilan posao.
Još uvek nema komentara.