Izborna kampanja sa već ukradenim startom: Vučić sa svih ekrana
Izbori u Srbiji raspisani su tek pre dva dana, ali je Aleksandar Vučić u kampanji već mesecima. Ostali su morali da čekaju da predsednik države konačno pritisne dugme i pokrene zakonske rokove, a ovaj, budući kandidat za premijera i nosilac liste SNS-a je obilazio Srbiju, otvarao završeno i nezavršeno, delio obećanja i pojavljivao se na televizijama češće nego reklame.
Prema podacima CRTA, samo u avgustu zabeleženo je više od 400 aktivnosti najviših državnih funkcionera, a svaka peta imala je elemente zloupotrebe javne funkcije. U centralnoj informativnoj emisiji RTS-a odnos je bio još slikovitiji. Vlast je dobila 98 odsto vremena, opozicija dva. Sam Vučić zauzeo je polovinu ukupnog vremena u vestima javnog servisa, a njegovo pozitivno predstavljanje je poraslo gotovo tri puta.
I onda Vučić pita gde su programi njegovih protivnika, šta misle o Kosovu, Evropskoj uniji, Rusiji, Kini i ekonomiji. Kaže da „nismo čuli“.
Pa gde da ih čujemo?
Na televizijama na kojima je Vučić gost, domaćin, voditelj, analitičar i sagovornik samom sebi? U njegovim beskrajnim monolozima pitanja druge strane postavlja on, odgovore daje takođe on, a zatim sam oceni da odgovori opozicije nisu dovoljno dobri. Opozicija i studenti u tom programu postoje uglavnom kao tema za vređanje, optuživanje i zastrašivanje gledalaca.
Sa druge strane, Studentska lista je samo 24 sata nakon raspisivanja izbora održala prvi predizborni skup u Novom Sadu. Predstavljen je deo kandidata, a najavljena je kampanja od vrata do vrata širom Srbije. Uprkos kratkom roku, okupio se veliki broj ljudi, što je pokazalo da vlast možda poseduje gotovo sve televizije, ali još nije uspela da ugasi politički život izvan studija.
Studenti su time preduhitrili sve ostale aktere, pa čak i vladajuću stranku. Formalni početak kampanje zato će, uprkos višemesečnim Vučićevim turnejama pod šatorima, ostati upamćen po studentskom skupu u gradu u kojem je sve počelo.
Ipak, brz početak ne znači ravnopravnu trku. Vlast ima državni novac, institucije, javna preduzeća, armiju funkcionera i ogromnu medijsku mašineriju. Njeni protivnici imaju nekoliko televizija, društvene mreže, ulice i vrata građana na koja moraju lično da pokucaju.
Dodatnu sumnju izaziva novo pravilo po kojem jedan birač može potpisom podržati više izbornih lista. Predstavljeno je kao primena preporuke ODIHR-a i širenje političkog pluralizma, ali u Srbiji, u kojoj su se već pojavljivale fantomske grupe i liste sumnjivo sličnih naziva, može postati savršen alat za proizvodnju lažne konkurencije i razvlačenje opozicionih glasova. Za kandidaturu je potrebno 10.000 overenih potpisa, odnosno 5.000 za manjinske liste.
Biće mnogo domaćih i stranih posmatrača, ali posmatrači ne mogu vratiti ukradene mesece kampanje, otvoriti zatvorene televizije niti izjednačiti državnu kasu sa opozicionim štandom na ulici.
Trka je počela. Samo što je jednom učesniku bilo dozvoljeno da startuje mnogo krugova ranije, vozi službeni automobil i usput sam prenosi rezultat.
Još uvek nema komentara.