Mogu biti opasnije nego što mislite: Tri namirnice koje najčešće izazivaju trovanje hranom
Skuvane žitarice poput pirinča i testenine, sirovi proteini i zapakovano lisnato povrće tri su kategorije hrane koje predstavljaju najveći rizik od trovanja i razvoja bakterijskih infekcija u domaćinstvu. Iako mnogi opasnost u kuhinji vezuju za oštre noževe ili vruće ringle, najveća pretnja zapravo leži u svakodnevnim namirnicama i greškama pri njihovom čuvanju, hlađenju i obradi, od odlaganja tople hrane u frižider, preko nepravilnog transporta mesa, do zablude da zapakovanu salatu ne treba prati.
Prva na listi rizičnih namirnica jesu skuvane žitarice, uključujući pirinač, testeninu, ovsenu kašu i kinou, koje su iznenađujuće čest izvor bakterije Bacillus cereus, mikroorganizma koji proizvodi opasne toksine. Izvršni šef sa sertifikatom za zaštitu hrane Semjuel-Drejk Džons objašnjava da žitarice same po sebi nisu opasnije od sirovog mesa, već da problem nastaje zbog nepravilnog rukovanja. Kada se velika količina vrućih žitarica spakuje u posudu i stavi direktno u frižider, unutrašnjost posude ostaje u takozvanoj „opasnoj zoni” (između 4 i 60 stepeni Celzijusa) dovoljno dugo da se bakterije ubrzano razmnože. Da bi se to sprečilo, preporučuje se raspoređivanje žitarica po velikom plehu radi bržeg hlađenja ili korišćenje ventilatora pre odlaganja u frižider.
Drugu kritičnu grupu čine sirovi proteini, crveno meso, živinsko meso, riba i jaja, na kojima štetne bakterije poput salmonele i ešerihije koli izuzetno brzo bujaju. Prema podacima Američkog ministarstva poljoprivredu (USDA), broj bakterija na sirovim proteinima ostavljenim u opasnoj temperaturnoj zoni može se udvostručiti za samo 20 minuta. Zbog toga se ove namirnice moraju čuvati na temperaturi ispod 4 stepena Celzijusa, ne smeju stajati van frižidera duže od dva sata, a prilikom transporta iz prodavnice preporučuje se korišćenje rashladnih torbi sa ledom.
Kako prenosi magazin EatingWell, poseban oprez potreban je i kod same pripreme sirovog mesa, gde mnogi prave opasnu grešku u želji da ga očiste. Stručnjak za bezbednost hrane Erik Raus ističe da je pranje sirovog mesa i živine prevaziđena navika koja zapravo dramatično povećava rizik od infekcije, jer se prskanjem vode bakterije raznose po celoj kuhinji, radnim površinama i priboru. Jedini izuzetak od ovog pravila jesu sirovi plodovi mora, poput školjki i dagnji, koji sakupljaju organske materije iz vode i moraju se temeljno isprati pre kuvanja.
Zapakovana salata nije uvek spremna za jelo
Treći najčešći krivac za stomačne tegobe jeste zapakovano lisnato povrće, za koje mnogi potrošači pogrešno veruju da je potpuno bezbedno za konzumaciju direktno iz kesice. Stručnjaci upozoravaju da natpisi poput „trostruko oprano” ne garantuju potpunu čistoću, jer pogoni za preradu često koriste recikliranu vodu ili ne urade posao dovoljno temeljno. Testovi u kojima je zapakovana salata potopljena u čistu vodu pokazali su da na dnu posude redovno ostaje zamućena voda sa tragovima peska i nečistoća.
Pored vidljive prljavštine, neoprano povrće nosi i rizik od prenosa bakterija i ostataka pesticida sa površine u unutrašnjost ploda prilikom sečenja nožem. Zbog toga stručnjaci savetuju da se svo sveže povrće i voće obavezno dodatno ispere pod mlazom vode, izriba ili potopi u rastvor vode i sirćeta pre daljeg sečenja i serviranja, čime se rizik od kontaminacije svodi na minimum.
Još uvek nema komentara.