Najbogatiji ljudi Srbije računaju se u milijardama. Na vrhu najnovije regionalne liste nalazi se Miroslav Mišković, čije je bogatstvo procenjeno na nešto više od tri milijarde evra. Odmah iza njega je porodica Kostić sa 2,9 milijardi, dok Dejan Čakajac i Jadranka Stepanović, vlasnici „Mozzarta“ i „Vege“, raspolažu imovinom procenjenom na više od dve milijarde evra.
Slede Petar Matijević sa gotovo 1,8 milijardi, Filip Cepter sa 1,47 milijardi, braća Borislav i Dragan Stanojlović iz „Sport vižna“, Ljubiša Krstajić, Petar Matić, vlasnici „Nelta“ Nebojša Šaponjić i Ranko Sočanac, Dragan Šolak i Nebojša Šaranović. Među prvih 25 najbogatijih u regionu čak 11 mesta pripada poslovnim ljudima iz Srbije. Samo četvorica najbolje plasiranih vrede približno 9,8 milijardi evra.
To, doduše, nisu milijarde koje leže na tekućim računima. Reč je o procenjenoj vrednosti kompanija, udela, zemljišta, hotela, poslovnih zgrada i drugih investicija. Metodologija nije isto što i javna imovinska karta, pa liste treba čitati kao ozbiljne procene, a ne kao izvod iz banke.
Kako je napravljen taj novac? Najčešće u trgovini, agraru, distribuciji, kladionicama, bankarstvu, telekomunikacijama, prehrambenoj industriji i, sve više, u nekretninama. Miškovićeva „Delta“ ulaže u hotele, logistiku i poslovne komplekse, Matijević kupuje zemljište, hotele i zgrade, porodica Kostić razvija luksuzni turizam, a Petar Matić poseduje neke od najvrednijih poslovnih i trgovačkih objekata u Beogradu.
Svi putevi domaćeg kapitala vode ka kvadratu. Nekretnina je u Srbiji postala istovremeno roba, sef i statusni simbol. Kapitalno tržište je plitko, institucije ne ulivaju previše sigurnosti, dok stan može da se proda, izda ili ostavi naslednicima. Potražnja postoji, naročito za novogradnjom u Beogradu i većim gradovima, pa investitor dobija ono što najviše voli, relativno predvidiv profit.
Brojke objašnjavaju građevinsku groznicu. Tržište nepokretnosti u Srbiji 2025. vredelo je rekordnih 8,1 milijardu evra, od čega je čak 4,8 milijardi potrošeno na stanove. Vrednost prodaje stanova porasla je 17,4 odsto za godinu dana. Zato se grade skupi kompleksi, apartmani i „rezidencije“, dok pristupačno stanovanje ostaje tema za predizborne govore.
Kako milijarderi zaista žive, gde letuju i gde im se školuju deca, uglavnom se ne zna pouzdano. Pojedinačni medijski napisi pominju vile, jahte, privatne avione, evropske internate i univerzitete, ali ne postoji javni registar privatnog života bogatih, niti svaku takvu tvrdnju treba pretvarati u činjenicu. Vidljivi trag luksuza ipak postoji. U prvoj polovini 2026. u Srbiji je registrovano 2.208 novih premijum automobila, čija je ukupna vrednost procenjena na najmanje 175 miliona evra. Nisu ih, naravno, kupili samo ljudi sa liste milijardera, ali tržište očigledno zna da kupaca ima.
Tvrdnja da bogati baš ništa ne daju Srbiji ipak ne bi bila tačna. Zadužbina Miodraga Kostića uložila je 25 miliona evra u Palatu nauke, „Delta fondacija“ je Beogradu i Kragujevcu poklonila centre za osobe sa invaliditetom, „Nelt“ sa UNICEF-om sprovodi obrazovni program vredan 1,3 miliona dolara, a „Mozzart“ donira bolnicama, školama i sportskim organizacijama.
Problem je u razmeri i kontinuitetu. Srbija nema razvijenu kulturu velikih, nezavisnih zadužbina koje decenijama finansiraju univerzitete, nauku i javno zdravlje. Donacije često ostaju deo korporativne promocije ili jednokratne pomoći, dok građani SMS porukama skupljaju novac za lečenje. U 2022. građani i kompanije zajedno su donirali 33,3 miliona evra, približno stoti deo bogatstva samo jednog čoveka sa vrha liste.
Srbija nema malo bogatih. Ima malo javne kontrole nad načinom na koji je bogatstvo stečeno, slabe podsticaje za trajno zadužbinarstvo i državu koja lakše izdaje građevinsku dozvolu nego što gradi poverenje. Zato nam niču luksuzni kvadrati, dok škole čekaju renoviranje, bolnice donatore, a bolesna deca SMS poruke.
Još uvek nema komentara.